Branič

№

БРОЈ 2.

ПОГЛЕД НА СТАЊЕ НАШИХ ХАЗНЕНИХ ЗАВОДА ЗА 1883 - 1884 — 1885 ГОД.*) У свима ка.Јненим законима уевојено је начело, да се г.ривкчаа дела групишу ирема своме значају, и да разне кагегорије казне постоје за разна дела. Најопштија, највећма примењена је казна лишеља слободе. Већи!!а закоподаваца и ову казну изриче различно према знача.ју кривичног дела, према томе, да ли се неко дело сматра за више мли мање онасно. Судови још имају, у појединим случајевима, да гледају иа нећу нли мању покзареност учиниочеву, па према томе да досуде тежу или блажу казну. Две су главне казне лишења слободе, које но нашем казненом закону ностоје: робија и затвор. Прва је казна за злочин; друга за нреступ и иетуп. За злочин постоји још и казна заточењг , али ово није нека нерочита врста казие. Заточење се разликује од робије само 110 начину извршења. Правни значај ове две казне исти је, њизоие последице псте су. Заточење је само озакшица у издржавању казне робије: ову олакшицу наш је закон за извесне људе створио. Све ове казне нримењују се код нас на сва крнвична дела, без разлике да ли су та дела неког особеног карактера. Тако ма немамо нарочите нолитичке казне. Међу тим већвна законодаваца, са разлогом, изриче нарочите казне за политичка дела. Политички иреступи, ма колико да они могу бити опаснн, у иравилу, не предпостављају онолику поквареност евојих чинилаца, као што је то код обичних кривичних дела. Поред тога, и озбиљност полигичких преступа цени се нрема месту, времену, и другим околносгима. За то се, обично, за ове кривице иреписују нарочите казне. Код нас ове раз лике нема. Ако је нолвтичко дело злочиног карактера, оно новлачи са собом казну робије. Заточење се тако може изрећи, али и опет еамо за извесне људе. Политвчко дело, карактера престуиног или истуипог казни се затвором, као и сваки други преступ или иступ. У начину издржавања нема никакве раззике. Казна лишења слободе извршује се у казненим заводима, а у неколнко и код полицијских власти. Наше полицијске власти нису еамо извршае , већ, у извесним случајима, и судске, Највећи део кривичних дела — иступе, расправљају и суде, код нас, полицијске

*) Ово је одломак вз већега дела: „Првлози за реФорму казненвх завода", жоје је напвсо наш поштовани сурадник г. Мвленко М. Жујовић, секретар Мвниетар«тва унутр. дела. Књигу ову издаке Миниетарство Правде и мп је најтоплије нрепоручујемо пажњи наших читалаца. Ур.