Branič
50
Г, Р А Н И Ч.
БРОЈ 2
У нопије доба поступци нихилиста V ачархиста добили су зшчај опште опасних дела, те се са оолитичког и научног гледишта дошло до убеђења, да од њих нретп опасност сувремезој цивилизацији. као и поллтичком и соппјалном норетку свију држава. Овакво схватање дало је ннглеској владн повода, те је 1877. образовала комисију, да репш нитање, да ли !>е се политпчки крмвци и онда изгавати, ако су поред политпчког учинили и прост какав злочин. Комисија, састављева из најугледнијих државника н правника, једводушно је усвојила начело белгпјског закоиа од 22. (10) Марта 1856. У побудама одзуке вели се: „Грађански рат п метеж извршују се јавно; њих можемо догађајима оправдати и пзвинити, — или не. Али убијство и сваки други узбуњујући злочин (геуоклп^ сгћпс) не губе нпшта од свога гадног значаја и ако стоје у вези са каквим политичким смером. - ' Овим важннм нитањем заннмао се и институт за међународно ираво 1879 и 1880 на с.а -,танцнма у Брислу и Оке Форду. Моралне и правне назоре, у врло оспованнм и оиширним нобудама, разл<>жили су по овоме пптању признати фрапцуски, немачки. руски ивглески п швајцарски нравни научењаци.' Нарочито је Блунчли са врло јаким логичким разлозима нледпрао са моралног и правног гледшпта за издавање таквих криваца. Институт је у своме нацрту о издавању политичких криваца (§ §. 12 —18) донео скороједнодушно, ове одлуке: „Издавању нема места за дела политнчка. „Умољена држава суверено решава но околностима, да ли дело, за које је издавање тражено, има или нема политички карактер. „При овоме решењу треба да се руководи овим двема идејама : ,,а) Дела која имају све знаке иростнх кажњивих престуиа (убнјства, наљевине, крађе и т. д.), не треба да буду изузета од издавања само из узрока на политичке смерове њихових покретача. ,,б) За оце г у дела, извршених у току какве политичке побуне, устанка или грађаиског рата. треба бити на чисто са питањем, да ли се могу или не могу опрзвдатп ратним обичајима. „У сваком случају, издавање не треба одбити за дела, која уједно имају знаке нолитичког и простог злочииа, ако