Branič

БРОЈ 1.

Б Р А П И Ч.

држака. што тражи издавање, да обећање да тражени неће бвти дат иа суђење ванредним или иреким судовима." Мећународни институт заступа дак.де гледиште. да лииа која су извршила прост злочин. п ат;о су при томе, била ру ковођена политпчкнм мотивима. треба ттзплтпт у свима ■ луча јима кад држава, која тражи издавање, прими на себе обвезу, да неће издатога иредатн нередовш-ш судовима . Оовеза на издавање простире се даље к на лица, која су при побунама и политичким устанцпма извршила дела, која ратни обрчаји не одобравају. Таква липа ис уживату дакле ираво уточиштва. Овај предлог учинио је Блуич лт са' једним инглескпм и једним руским члаеом инстпт\тд у побудп, да је у интересу човечанства, да и но међународном праву не остану некажњена дела, којима се вређају п прекорачују ратни обичаји. Нахилистичкп и анархистички атентати у повије доба побудили су, као што је познато. владе разних држава , да употребе сва средства против тежње, гоја прети онстанку постојећег државн« г и друштвеног иоретка. Морамо узети за оправдано схватање, да су атептати . произведени разоравајућим материјама, упропашћују ћи безобзирно живот толиких невиннх људи, наиади на оишту ођразовааост и на цело човечанство. Овакве преступвике треба сматрати као непријатеље целог човечанства и казпити их строжије него пирате. Дати њима право уточишта значило би за дотичну државу да ирнма моралпо саучешће у тим делима. Оцењујући ове околности учинио је један члан међунаооднога рнститута предлог, да би згодно било. да .вржава, у којој је тражено уточиште, не буде обвезана на издавање, него да има нрава да сама казни оне полптичке крпвце, који су се иовини учинилп и нростог злочина. Али установлење казвеног права против липа, која нису држављани дотнчне државе и која ннсу изврпшла дело на њеном земљишту, стајало би у начелној опрецп са основима, који сада постоје у међунаролном праву. Док се такво казиено право од појединих држава не усвоји и не примеви, остаје издавање обвезно. Према томо горњи предлог, поднет од једног члана иветитута, остао .ја за сада бар бе* практичке важности Давас ово пнтање стоји у оном стању у коме је решено од инглеске компсије 1877. и од института за међународно право 1880. Свакојако су тим одлукама постигнути ре-