Branič

142

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 4.

Но оскм Екснера и др. Деренчин излази на среду као нротивник Унгеров у тумачењу §. 427. И то је др. Дерен чин још строжи нротивник него Ексаер ! Докле овај, као што смо видели, бар у неколако признајл да су редактори заковика могли доиста имати на уму ту својину на збирној ствари као так-ој, дотле др. Деренчин ништа о томе не иризна је него одсдуно пориче, да Унгерово мишљење може имати ма најмагмга ословда у речима закона п ту оида међу осталнм даје деФипицију традидије те вели како је она „ равна заио сј еднуИу ства р нога_ ир ав а пр пволом онога, кој је п раво уступио." Да ли се при традицији ириво „заиосједује' '? Прп традицији се „заиосједује и створ а тиме и кроз ту апрехензију (запосједнуће) стиче се стварно право. На другоме месту у својој књизи говорећи о предаји као начину прибакљања својине др. Деренчин ту исту традицију овако деФпннше: „ уступо м (нреносом) детенцуче које сгв ари с вољ ом уст уиитп ( оренијети) дотичво примити (стећи) власн иштво њезино." Нема сумње да традпција најглавнију улогу игра при прибављању (војнне и ту ее увек „ заиосједује" ствар , добнје се њена детевција, као што је др. Деренчин у овој другој деФивицијп добро казао, а онда је јасно да прва Д( Финиција није добра.') Но о томе другом приликом опширније. Осим тог« Деренчпн мислн да ..п стојећн ва ста новиштву с таре теорије (која тр адицију иије умела да схв ата к ао „заносједнућ е ир ава" !ј није тешко уви;|јети. да симболичка традиција бијаше уведенаради тешкоЛах, које си се аоказивале код . иредаје стварих с1е тапи гп тапит (и з руке у руку). " И то је унраво главни разлог, којим се и Екснер и Деренчпн служе против Унгеровога наведенога тумачења. Ту је У1б ехетрН! Па ипак је тај разлог по моме мпшљењу сжаб и недовољан. Аустријски законодавац каже: „При так вим покрстним стварима, које ио свпјој ирироди или ио своме створц (Љгег Ве8сћа/Јеп11ег1 пасћ) не доиуштоју теле_сну нредај у .... з акон доп ушт а ире дају з наинма н т. д." Извесно је да строго узев!) Одиста др Деренчии нијс и.мао потребе да аостаил.а онако широку и погретчну дефипиц ју предаје, јер му ипје никаквс нужде било у томе угледати се на Експера (м ■ да је и та Екснерова деФЛаиција ипак преднзнија). Унгер у својој веК наведсној рецен нјн Екснерчве књиге аамера том-! писцу, што се није ограничио на науку о прибавхан.у својине путем традиције, него је обухватао прострачч којам традиш јс као основа иравнига ирибављања у опште. Услед тв погрешкн, веЈ)Н Унгер, Екснер је био нринуђен „Леи ВсјјгИГ (1ег ТгаЛпоп тетег №е1ве ги Га«еи н п (I 111 е 1 п с г е 11: е х а ГогтиНге н, сИе иатепНЈећ ђС1 <1ет оа1егге'1с1и8с11еп .1 апзЈеп § е д г и и <1 е г с В е Л е п к е 11 ипЛ ^егесћ^еп А п з (; о 8 8 егге §еп \У1гЛ"' и т д. Ако је Елспср 1 амом ширином иредме^а Сио нрипуђец, да упадне у 5акву иогрсшку, гг ссно др. Деронч1л није морао ић за њим !