Branič

258

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 7.

књижевност и т. д. I. бр. 2. стр. 28 — 29. Главни јунаци песме су Краљевић Марко, Мујо Крњица из Мале Кладуше, Боршић Алил, Танковић Осман и Шпањуг (гапањски ритер). Песма почиње вечером Краљ. Марка с матером и објашњењем истој Марковог смеја. г Ја се смијем стара моја мајко Еаља ми те мчти иродив >ти Не би ли се дуга одужио . . . (стр. 19.) Мајка му на то светује да прода верну љубу, а она ће га „другом оженити." „Кад у јутру јутро освануло Марко викну евоје верне љубе ; Опремај се на турску крајину Свешћу тебе у крајину Љубо ПродаИу те Турцим' краишницим 1 Не би ли ее дуга одужио" (20) Пошто уз пут није могао да се иогоди ни с Мујом Крњицом ни с Бојичићем Алилом наилази ва Шиањуга и овоме је продаје. Кад Шпањуг купљену љубу дому свом доводи, његова мати познаје у њој његову „милу секу- а своју кћер, коју овај онда с новим дар >вима вра!а Марку, не тражећи натраг датог новца. Исти мотиви налазе се и у песмама „Стојан, невјеста и Турче потурче" и „Сирак Кољо и Кољовица" (у браће Миладиновића. Бугарски нар. пјесми. Загреб 1861. 195—196 и 198—199.) И овде су у оба случаја купци браћа, те се песма завршује враћањем жене пр вом мужу. На основу тога, што је гото:>о код свих индогерманских племена у старо доба постојала правпа установа продаје жена и на основу иоменуте песме мисли г. иисац, „да јужни Словени у овом погледу нису никаква изузетка од осталих ариских племена правили" (стр. 1.) Он мисли да се ова прадаја (као и радња у песми) може пренети у стару словенску прошлост, но најдоцније у последњу периоду прелаза у хришћанство, докле од прилике у X. столеће. Мало је чудновато следеће тврђење г. писца: „у преисториском времену било је код јужних Словена многоженство у обичају; у првом времену хришћанства па од прилике до краја XIV. века појављује се отуда конкубинат као иравно дозв?љен, наравно само у вишим племићским круговима." (7) Ов * ; е би се могло приметити, да ,,о јужним Словенима у иренстприсим времезу" не може ни бити говора, јер Словени долазе ка југ тек у историском вре.мену. Даље је но нашем мишљењу г. писац и сувише далеко ишао, кад тврди да се кодјужних Словена до краја XIV. века нојављује конкубинат као иравно дозв 'л,ен. То тврђење нам тим неприличније и незгодаије изгледа,