Branič

Б Р Л Н И Ч.

БР1Ј 9.

ире одлнска усмено саопштила. „Кад би знали" тако завршује адвокат у писму својој бившој слушкењи, ,.у каквом се стању находи моје срце и моја глава, ви би појмили, да мој живот не вреди ни иребијене паре " — У другом писму он се са њоме саветује о свима појединостима тужбе за развод брака, он је зове својом „верном пријатељицом" и назива је „високсштованом госпођом", он јој прича да је потписао неки споразум, који је саставио господин де Лонже. Он јој говори о несрећи у дому својих родитеља, и јавља да су му брата Јулијуса морали дати у лудницу. Он јој благодари што му је нослала алпијско цвеће; то цвеће дао је своме сину, да мати не би посумњала, да он, отац, не стоји у тајној нреписци са бившом слушкињом. Како је нежан, како је пун такта такав поступак! Син носи цвеће, што бивша слушкиња, која је позвана да матер оклевета, оцу шпље! У осталом ми дознајемо из ових писама неке значајне ствари, које би нам иначе тајнп остала; ми дознајемо, да Бернеј не говори више ни речице са својом женом, да су распре престале и да у дому влада тишина као на гробљу. Јулија Раскартова такође је отправљена, — >; са добром накнадом", као шго вели Бернеј. Тај необични штед љнвац, за кога сведоци веле, да је бко детињасто тврд, ванредно је, као што се види, галантап према млађима. Раскартова у осталом јавља се од времена на време и изнуђава својим љубавним писмнма час више час мањс поваца, тако да се сам Бернеј у једном писму, управљеном на Марију Пфистерову-Кубошеву, горко љути па ту г неваљалицу". Бернеј је сада тек увидео, да је Раскартова хтела да иетисне његозу жену и да она заузме њено место. Он то јасно тврди. Последње писмо Бернејсво има дванајест страна и џрави је дневник. Од како је прекип\ г о односе са Бернејом, Арман је госпођу Пернејеву видео само неколико пута у кући њенога оца. Ово јс било сасвим површно; а можемо лако мислити, да су таква виђења морала бити врло непријатна. 0 одноеима између њих двоје, по прекиду изл [ еђу Армана и Бернеја, тужба скоро ништа и пе говори, па зато и бранилац није имао узрока, да у том погледу што побија. У јесен 1 Р 81.стајале су дакле ствари овако: саобраћај између Бернеја и Армана био је са свим прекинут; гоепођа Бернејева ж'ивела је са својим мужем у истој кући, али они ниеу ни речи једно с другим говорили, госпођа Бернејева живела је са свим усамљена; шнла је само, као што Бернеј сам иризнаје, врло ретко својој родбини. Тамо се састала неколико пута са Арманом.

(НАСТДБИЋЕ СЕ.)