Branič

310

Б Р А Н И Ч.

БРОЈ 9.

не могу скупити у екупштинске седиице, нити могу у скуиштппи остати и што радити, пошто су седнице закључене, од тжеее, или пошто је скупштина распуштена.') 6. Кразв поставља обичним скунштинама претседника и иотпретседника и то из шест лица, ко»е скупштина из своје средине 1.збере и Краљу предложи. 2 ) Најзад 7. Краљ чини народној скупштини и ова њему предлоге, да се какав закон изда, или постојећа допуни, изм-ени или протумачи с тим, да „Формални пројекти пропзлазе само од Краља" и да „никакав закон не може битп без нристанка народне скупштине издат, укинут, измењен или иротумачен," као што најзад Краљ нотврђује и проглашује законе тако, да „никакав закон не може важити, докле га Краљ не прогласи. " 3 ) „— Непотпупост ових одредаба устава, пре свега је у томе, што је, противно начелима уставности, народној скупштинп, као законодавној чињениптт одузето право законске иницијативе, или право грађења и поднашања Формалних заковских предлога, а затим у томе, што овнм уставом није расправљено и регулисано питање о томе, шта ће најзад бати у случају, ако се влада и народно претставништво не сложе у оцени иотребе, да се какав закон изда, допуни, изменп или протумачи, и правца у коме то треба да буде, те да се оиа потреба, као што треба, подмири и да се тим начином законп удешава'у и развијају према сувременим приликама и потребама државног и народног живота. Из ове непотиуности и неодређености настају често сукоби између влада и народног нретставништва, у којима владе по неограниченом уставном праву, распуштају скупштину, наређују нове изборе и најзад према своме моћнијем и претежнијем положају у законодавству, и ирема сретствима, са којима располажу, оне обично побеђују нродирући са својим нредлозима, или сузбијајући нредлоге народног нретставништва, који на овај начин остају без иоследица, одкуда опет настаје застој у развоју државног законодавства н уставности. Буџетско ираво вародног иретставништра и министарска одговорност: нарламентарна и судска, вису ни ио уставу ни по закону о министарској одтоворности, као ни по саставу народног претставништва, довољна уставна сретства, којима би се оно могло у овоме случ^ју послужи-

') Чланови : 76—7 1 Ј. устага. 2 ) Чл«н 63. Устава. 3 ) Члановв : Е. 55. и 58. Устава.