Branič

БГОЈ 11.

БЕОГРАД 1. Ј7НА 1387.

ГОД. I.

тмшч ЛИСТ 3А ПРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ. ОРГАН ГДР7ЖЕКА ЈДБНП ПРЛЗОЗЛСТУПНИКЛ 7 СРВПЛ!. Лпст пзлазп 1. п 16. сваког мессца. СГ\г КРДЂД УЛОМАК ИЗ ЕЕГЛЕСКОГ КАЗЕЕНОГ ПРАВА. НАПИСАО Ј. Ћ. Авакумозиб (НАСТАВАК.) Није тешко разумети, који су разлозн иобудили енглесчог законодавца да крађу из цркава овако оцењује. Светнња храма Божијег, била је главна побуда за такву карактеристику ове крађе. Хтело се, да се цркви ујамчи што ве1)а сигурност њене имаовине; као и да се негује релнгиозно чувство пијетета на спрам цркава, на за то је свака крађа из цркава са обпјањем оглашена за тешку, па ма да би лопов то обијање извршио у цељи уласка , или само рад изласка из цркве, и ма да бн вредност нокрађе била малена. Во кад је енглеско законодавство тако урадило, кад је и онај други облик крађе из цркава оно узело за тешку, заборавило је, да је то разлог само теолошки , а не и криминални ; као п да само овај последњи треба да је меродаван у казненом праву. II ово треба да вреди нарочито кад је реч о карактеристици дела; јер, као што је познато, тежа карактеристика често може да буде судбоносна за каквог кривца. II онда, кад закон за тешку крађу прописује казну само робије, па опет није све једно, хоће ли се каква крађа узети као тешка или као ироста. А да колико ли више то мора