Branič

382

Б Р А Н И Ч.

БРОЈГ 11.

бити еудбоносно, кад закон за тешку крађу прои сује смртну казну, ка.» што ћемо мало доцпије показати, да је било у старом енглееком казненом нраву ; или ка) што је и данас у нашем казнеаом праву, кад би се кривац осудио за две опасне крађе први пут, или у иоврату за. опасну крађу иосле ранпје осуде опет за опасну крађу? 1 ) Мн на протпв држнмо, да би се довољно очувала светиња божијег храма, ако би се казнио за тешку крађу само овај, који би обијаљем пли нрозаљивањем ушао у цркву, па учинио крађу. А у исго доба мислимо да би било пеправедно и строго, ако би се за тешку крађу сматрало и то, кад би лоиов ушао у отворену цркву, на тек 110 што бп крађу извршио, кад бл цркву обио, само да би изишао пз цркве, коју је међу тим пеко већ био затворио, иогле лоповљевог уласка у отворену цркву. Узимају]лн нротавно, да би била тешка крађа и у овом другом случају, — евглеско казеепо ираво противно је данашњем казненом ираву. Новија наука о казпеном нраву већ је усн ела талико, те је данас ирпзнато као опште начело: да само оно обиј ње и ти нроваљзвање, које би се чиннло у цељи да лопов уђе у зграду, одакле мисли да украде, служи као чиљеннца за тежу карактеристику крађе. А на иротив кад лоаов обија или ироваљује само да би изигио из зграде носле извршене крађе, то да нвје чињеница за карактеристику тешке илп опасне крађе. 2 ) Мислимо, да 1зе ово неколико рети блтн дов^љно,- да похаже колпко је иогрешно, што енглеско казпено право узима, да би била тешка > рађа н онда, кад би лоиов обио цркву само да би изишо из ље, после свршене крађе, оа то можемо, продужпти даљи говор о тешким крађама. Низ тешких крађч Ђорђе IV. ппје ограпичио само на ове, о којима говорасмо довде. Па против < н је нарочитим Законима јоа нроширио круг тешкнх крађз. На ирвом месту н он је уврстио у тешке крађе, крађу из дућана. Но морамо одмах додати, да ти закопи нису за тешку огласили сваку крађу

') Нашег казненог закоиа §. 223. 0 р р е п ћ о Г Г, 8(гаГгссћ1:, од 1861 год. стр. 362, прим. 2