Branič

438

Б Р А Н II Ч.

БРОЈ 12.

XIV. Накнада из кривичног дела. Н. новео је парницу противу Ј. као убице његовог етрица, за које је убиство Ј. оеуђен и робпју издржава, но Н. тражи грађан•ским иутем да му ее од Ј. досуде 100. дук. што је овај код његовог етрнца, кад га је убио, нашао и одиео. Да је убица нашао код убијеног 10^. дук. позвао се па сведоке. Сведоци су осводочпли. да је убнјени нред убицом избројао 100 дук. н онп су то очима видили, на су носле и убица и убијени уз брдо отишли н за овимје одма убијство извршено— на кад је иосле код убијеног потражено они 100 дук. није нађено ни кршене паре. Првостинени је Суд одбио тужиоца од неумесног тражења из разлога, што би овди требала још допуна клетва, да је заиста убијенн имао при себи Н 0. дук. — 2!)!. и 2Н4. грађ. иост. Али на околности, на које би се имала клетва положити, не може је бити, јер тужиоц иије у свом делу, а што сведоци нису очевидци нити знају да покажу. да је доиста тужени тражене новце од убијенога узео — тојс тражбаио §. !7Х. грађ. ност. остала недоказана. Но Аиелациони Суд нашао је, да ова пресуда не одговара закону, јер је испитом сведока ио §. ^13. 214. и 21-!. грађ. иост. доказано, да ја убијени Маринко, оног дана кад је убијен, иред њнма и туженим бројао сзоје новце н избројао 10^. дук. у злату п сребру, а носле их оставио у кесу и заједно са убицом Ј. уз кршно брдо отишао. Да је доказано да је онтужени извршио убијство над умрлим Маринком, и да је због истог осуђен на робију и сада издржава ову, као п то, да но учињеном убијству горњи новац ннје код Маринка нађен. — Из та два Факта излази необорима истина, да је спорну суму Маринку оитужени при убијству однео, с тога је сада дужан по §. 80 . 801. н 822. грађ. зак. да накнади тужиоцу, заједно са инторесом 0% — §. 601. гр. зак. Презуду Анелационога Суда одобрио је и Касациони Суд. Саопштио Јовал Нреди1. СЈДија су~а окр. крајинског.