Branič

420

Г> Р Л II II Ч.

БРОЈ 12.

вршено, сме назвати разбојништво.лг. .Мора сс прнзнатн, да је енглеско казнено нраво распрагом тих питања олакшало оцену дела; оно је тпме дало доста иоуздану води.ку у распознавању н разлнковању разбојнпштва од других сродних кажњнвих дела, а нарочпто од крађс. Алн и поврх свега тога енглеско казнено нраво нпје се нп иа том зауставнло. На иротпв оно је пружнло нравннку и судијп сем тога још података за снгурност његове иравилне одене о карактернстици дела. Оио је то урадпло навођењем иримера, који би, по сво јој особини, могли да помуте правилну оцену, кад се нс бн лравилно разумели. Неће бити излишно да цитпрам те примере онако, како пх налазимо у енглеском казненом праву. Тако оно вели, да би било разбојништво (1 ођђегу), ако бп ко нског човека треснуо о земљу, па докле се овај још не би могао бранпти н кретатп, ако бп га опљачкао. Овако енглеско казнено ираво то дело ценп и онда, кад злочипац у почетку и није мпслио иа крађу, то јест ма да човека о земљу није треснуо с намером да би извршио крађу. Или, тако исто било бп разбојништво и онда, кад бн ко, држећи занет ре-" волвер у руцн, тражио од неког лшлостињу, те кад би се „милостиња" дала нод утицајем опасности, која јс постојала у држању нападачевом. Сем тога, као разбојппштво сматрало бп с-е п то кад бп ко, иод нзговором да ирода какву ствар, другога силом плп претњом натерао да је куии, п да му да иоваца на име куповне цене. Важно је, што даље енглеско казнено право всли, да се за појам разбојништва не тражи, ч да нападач ствар узме баш од самог нападнутог лица, већ што бн бнло разбојништва и онда, кад би он ствар узео само у ирисуству његовом. Тако би било разбојнпштво, ако бп ко силом пли претњом успео да нспред чобанина отера овце, које би биле поверене њему на чување. Најпосле енглеско казнено право спомиње као разбојннштво и то, кад би ко силом или нретњом кога оиљачкао на каквом јавном друму илн путу. Ово је, у осталом, разбојништво у толико пре, што би ту, норед повреде личне, била повређена и јавна сигурност. Међу тим сумњиво је по енглеском казненом нраву, да ли би се