Branič

454 , б р а н п ч. врој 13.

ско велучанство ово: слобоуно је своко.н .иеропхи ла се . поже иарн ичпти са својул госиодајзом, ШМ Ш . иојпл царскн.м ве.тнчанством, пли с госи ојј ом н.арииом. н.1п с цркволг п. ш са власта лом м ојег цар ст ва. п са с вакнм трнгнм., Пико не сме налржа.тн мер т/ха од сум. у л/ом н.арстмЈ. него ца ми снтије суте ио ирав,џ(. II ако .неропах на с > /т у \ппнје госполара. :\а лп/ су днј(С .иога царства обеабели ,10сц;јЦ тако. м лгу гостг.отар нлатн на јЛЈКОве .а ио тол / та ј гогитар н" с.-,т чннити .чла лгерои.гу -" Да меронеи не беху безправнп н нрезренн сталеж међу етарпм срнекнм грађанпма, налазнмо доказа тт у том, гато по Дечанској хрпсовуљи синови српских свештеника кад не изуче књнгу, постајаху мероиснма (Моп. 8егђ. 99.) Узевгаи у опгате, државо-правнп иоложај меропаха, слпчан је у многоме (ако не тт истоветан) положају раје у турској царевинп, која седећн на евојој баштпни, даје својнм снахпјама, осем другпх снтнпх дажбнна, деветсис и ,џсетак од земаљских пропзвода, као поседнпци и ужпваоцп сеоских баштина. Пмамо у рукама једну турску уредбу од 27. Зплкаде 1275. о уређењу аграрннх одношаја у лесковачком округу, чпја су многа наређења слпчна са ирпнцпннма старог срнског нрава у погледу ратарских баштнна п дажбипа, које се на њих даваху. За нагау ствар ова је уредба у толико важнија гато нам у систедтном реду тт прпличној изцрнљивосттт изноеи пред очи један аграрни вакон , који бегае у важноети међу сељанпма пнротске, нпшке, лесковачке п врањанске покрајпне у времену нашег продирања другог рата; а без сумње вптпе илн мање важтт п данас п у осталпм сриским иокрајинама што су под Турцима. Текст је нисаи на великом табаку иергамента, српски, меснттм лесковачкпм дијалектом као што ее говори у Књажевцу, Алекеинцу пли Јагодини. Нема сумње да је то препис са турског орнгпнала, којп је опет или нзведен нз какве раннје уредбе 1 ) нлн је еамоетално модиФиковање старог обичајног ираеа , на које се тако много ова уредба ттозпва. На крају уредбе стојн печат турске власти, а узањ сриски датум 12. Октобра 1860. год. с напоменом да ће се казнити пре-

1) Да је таквих уредаба турских било и. раније, упућујемо на коресподенцију кнеза Милоша и његова поиечитеља иностраних деда Аврама Нетронцјевића о утишавању побуне народа у нигаевачкој нахији 1835. год. У извешћу Пстронијевића од 21. Јуна 1835. ломиње се једна коју услед његова иава.т,ивања издаде тадањп мутесариф Нишки Салпх-ааша , и ко.ја у главноме садржи исте основе који се у овој излажу. (Краљевина Србија. стр. 45.)