Branič

455

стуншпџ! ове уредбе. Ми је саопштавамо од речи до речи књпжевиим језиком п правонисом уз кратке напомене, које ствар местимпце објагањују.

Закон по ком треба да се владају сељани који живе у граду и по чиФЛицима и -.ифлик -сахибије у Ј1«сковачком округу. 1. „Свака ангарија, била ма иод који.п и.исно.и. забрањује се. Нико нела права дА од другог тражи ангарију. Усуди ли се који чифлик-Сахибија да одсад нагопи своје сељане на ангарију. бпНе кажњен надлежном влашву." НВ. Ангарија исто што н кулук зиачи шахггјска работа у опште. 2. ,.Чифлнк-сахибије шаљу ио чифлицима своје веИиле ио ■имену субаше да збирају кирију са њихових зе.иаља; или да раздају сељанима 2 оке жита или другехране коју свака сељачка куИа чо обичају мора да сеје за рачун чифлички у нме киргуе за кућу, гумна и ливаде које ужива и ..Тгад ове субагпе до1ју, све шта затраже за јело и остало, илаЛа&е ио коштању, и ништа неЛе искати без новаца: но исељани не Ие сметати, да им се за новац даје оно што им хреба. и НБ. Читлук у Србнји за време Турака звало се оно село које осим сиахије има још једног господара. Господар од чпглука зове се турском речи читлук-сахибија , људи што седе на чптлуку зову се чифчије, или као што се говорп у Боспп кмет, а он је њнхов ага или госиодар. Спахпја је узимао од села десетак а читлук-сахибија деветак уз остале ситније дажбине. Многа села српска иису нмала госиодара, и у оигате чптлуци у Србнји иостајаху иасилним Путем н. пр. какав човек шта скриви, или га Турцн за шта обеде п хоће да погубе, он прнпадне каквом турском главару молећи: „аман ага не дај ме, твој сам п божнјп до века", и ага га сиасе, те тако он остане његов чиФчија. Кад се овако у каквом селу иочптлуче неколико кућа, остале сељаке ага нуди да му се иродаду, иа ако не ће ои им затвара стоку кад је на(је на земљи својнх чиФчија п глоби пх, док му се најпосле п онп не продаду. У Србији читлук-сахибије беху народу теже