Branič

470

Б Р А Н И Ч.

БГОЈ 13.

_А да се ти закони односе само на право тужбе, то се види из нрописа 4?. 834. грађ. зак. који ставља одговориост за јемствени дуг свакоме од сајемаца, т. ј. који јасно одређује право новериоца нрема свакоме сајемцу за наплату целог дуга и одговорност т. ј. јемство свакога од ових за цео дуг. ..II због тога. што јс овај закон такву одгрворност за цео дуг ставио на сваком сајемцу у 2-ој алинеји §. 547. морало се објасннти. да и ако би који од сајемаца с-вој дсо платпо, ипак се не ослобеђава целе обвезе све донде, док не буду пспуњени сви делови. ,,Од оваке одговорности сајемац не може се ослободпти ни тим случајем, ако је но смрти кога сајемца јемство умрлога ирестало после- трп године од његове смрти, једно, што се по смислу §. 836. грађ. зак. само онај јемац може ослободити јемства, ако је јемчио уз залогу, на је поверилац на и.егову штету из руке испустпо, а друго. нтто у том случају. где се никојим законом не стављау дужност поверпоцу, да се он мора старатн, да одржи јемство и умрлог сајемца, дужност је бпла самих сајемаца, да га сачувају по онаквом нстом праву како им даје §. 839. грађ. .зак." Касациоии Суд у свој општој седници од С. Маја 1887. Бр. 1702. нађе, да су прнмедбе III. оделеи.а Касационога Суда закону саобразне п зато нозове Апелациони Суд да по истпма н поступн. Саопштио М. Дамјалоинћ.

7БНЈСТ30 1ДВОКАТА БЕРНЕЈл. (СВГШЕТАК ) VII. За. свс време злочина, док је извршен и неносредно после извршења Арман је бно тако ладнокрван, да се браниоц могао са иуннм нравом на то позивати, да кема човека, којк би као сукривац у оваком де.ту могао сам владатн собом у овој мери. У вече ире извршеног злочина, истог дана, кога је брзојавом са потииеом ,,Марнја" нзвештен о предстојећем убнјству адвоката Бернеја. држао је Арман у енжењерском удружењу предавање о електрпчиој нзлоисбп у Илризу. То иредавање се онште допало због своје