Branič

БР«Ј 13.

В 1> л II 11 Ч

нетог пост. подпуио докааала, да су туженп јемци општнни за главиог дужника Владимпра, а зг 1 . зајам, који јс ои на јемство исте онгатина од штеднонице окружне узео н по томе онн су одговорнн тужилачкој онштини за све оно на шта је она за Владимира осуђеиа. Што је тражба ова наеирам умрлог трећег јемца Стојана, као заетарела одбачена, не може ио §. 834. грађ. зак. ићи у прилог туженом Петру и Антп 'да се ослободе онога дела плаћан.а, који мпсле да приПада на Стојаиа. Са наведенпх разлога и на основу §. 98. п 178. грађ. иост. п §. §. 828. 829. 832. грађ. зак. ирееудн: да тужени Петар п Анта илате општини дуг еа интереспма и трошкбвима. Ту нресуду и Апелациони је суд одобрио. По жалбп тужене с-тране, Еасациони Суд у своме III, оделењу нађе, да ова пресуда пе одговара закопу из ових разлога: „Аиелационн је Суд ногрешпо, што је одобрио пресуду првога суда зато, што се нри суђењу овога дела иије придржавао прописа §. 545. п решења његовог и §. 831. грађ. зак., из којих се јасно види, да јемци, који су за дужника јемчили, одговарају новериоцу као саучасницн дуга но закопу сместпштва илп ортаклука: ако се нису нарочито обвезалп, да један за све п свп за једнога дуг плате, „Како је обвеза тужених нроста, а не солидарна, то је првоетепени суд ногрешпо, што је туженога Петра п Аиту осудио на нлаћање и онога дела дуга, који би но напред ноказаппм прописима имала сносити маса Стојанова, као трећег јемца, кад је небрежењем тужплачке општине то тражење тужилачко одбачено решењем као застарело. „Овако тумачење наведених нротшеа §. 545. п §. 831. грађ. зак. крепи се још и проипсом §. !-0о. грађ. зак. по коме и сама општећеиа страна, која јс овде тужилачка општина, има да претрпи део штете у колико је она — рпштећена — узрок, што је овде случај, где је општина небрежењем својим доиринела, да се маса Стојанова обвезе оелободила услед зас-тарелости бар тиме, што је она дозволила ту застарелоет узима се, да је и јемство према умр. Стојану ирестало §. 840. грађ. зак." С тога је Касациони Суд поништио горњу нрееуду. Апелациони Суд не усвоји ове примедбе за то, што он налази .,да се проипс §. 545. и његово решење и §. 831. грађ. закона односе само на право тужбе, коју је поверилац за нанлату дужан подићп ирбтив свију сајемаца, а не еамо против једиог или неко.тпко њих, а друге да оетави, јер по том закову сваки јемац има нраво тражити, да се од њега не тражи и оиај део, који на друге сајемце долази, ако су они у стању да га нлате, пначе не стоји одговораи и за делове онпх сајемаца, који их нису могли платитн.