Branič

постојн разбојнпштво. 1 ) Као разлог, за што оно прво мишљење. употребљену сплу само за одржаље крађе не сматра као отежицу дела наводи се то, што је, веле, крађа ту већ бпла извршена и без силе нли претље. Но ово је ногрешно. Крађа, до душе, ту је пзвршена н без силе или иретње; али ее оиет не може иорећн н да~сила плн нрети.а н у том случају баш ништа не утпче на свршетак дела; да она тада ппје послужила бар за одржање украдене стварн. П<» једно због тога; а друго п што се унотребом силе, илн пјктље, ма п у том времену, па п ако само за одржаље украдене стварн, свакако ствара онасност и за лпчност, — било бп неумесно, ако се не би водио рачун н о тој чпњеници у том делу; ако се го дело не би ценило строже од крађе, у којој не бн, норед повреде туђе нмаовине, било још п оне онасностн за личност. Противно Француском мишљењу нелксчко казиено право у овоме је не само одсечно, већ су п н.егонн научиици саглаени међу собом. II немачко казнено нраво нстнна ноставл>а разлику у томе: да ли је спла плп нретња унотребљена само зарад лнчне заштите лопова; плн за одржарве украдене стварп. Алп оцена и једног н другог од тпх случајева једнака је у немачком казненом праву. Немцп су сагласнн да снла плп нретња што ои се унотребнле само зарад лнчне намтнте лопова не треба да нмају тако велпки зпачај, да би то дело вал.ало иазвати разбојништвом. Алн псто тако окште је лшнгљење код Немаца п то, да би се на нротнв звало разбојништвом свако дело, у коме би лонов, ухваћен на делу крађе, унотребпо силу или нретњу да, бн надржао украдену ствар Овако псто одсечно гонорп н на.ше казпено ираво. Оно је нри том сагласно са немачкнм казиеннм правом. II наше казнено право пзреком I! јасно велп, да је разбојннк само онај. који бп, ухваћен на делу крађе, унотребио „силу нли претн.у нрогив лнца, да 6н надржао украдену ствар" . 3 ) А нрема оваквом тексту нашег закона мора се узети, да. \н > тскс ту нашег - закона, не би био разбодник онај лопов, којн би, у ') Н е 11 е, рсч. књ. стр. 244., 2 ) Вегпег, ГећгОигН, ет)). 336. *) Нашег казненог закона §. 238.