Branič

ч

Б 1' А II II Ч.

БРОЈ 13.

таквом 1'дучају, силу ш претњу употребио само зарад своје личне шштите. Довде емо се бавили са оиим делпма, која енглееко казнено нраво зове „гођђегу" нли као што данашња наука велн разбојнпштво, ценећн та дела на епрам епле или иретње унотреб.1,ене протнв лнчностн зарад одузимања пли одржања какве етвари. Тиме смо већ завршилп говор о самом називу тог дела, по енглеском казненом нраву, као п по данашп>ем нраву неких других народа. С тога бн могли да пређомо на упоред разнпх казненпх нрава о томе, као што смо обећалн напред. Н<> пре тога проговорићемо још н о томе: како енглеско казнено ираво карактерише још једно дело, које се ие врши отвореном силом нлп претњом, а у коме се такође узнма кретна ствар од каквог лнца. Сем случаја, гдн лопов отвореном снлом нлп претњом одузима какву кретну ствар од каквог лица, енглеско казнено нраво сматра као гоМјегу п то, кад бп он то учинио и иутем тајни.н. само ако бн ствар узео од лица. Ми смо напред, нрнликом говора о тешкнм крађама, већ казалн, да енглеско казнено нраво свако незаконо, а тајно узимање кретие етвари од самог лица, сматра као тешку крађу. А овде ћемо додатп још п то, да Енглезп такво дело цене као равно отвореном п насплном одузнмању кретне ствари од лица. Оба та дела зову се у енглеском казненом праву „гоћћегу"; или као што он рекло данашње казнено нраво у опште „разбојнпштво." Но овде емо ду/кнп да дадемо мало објашњења. Ма да за оба та дела енглеско казнено право унотребљује израз „гоћћегу," оиет оно та оба дела не сматра као засебне крнвице, као што је у казненом ираву другнх народа дело, које ее зове „разбојнпштво." Па иротнв енглеско казнено право та дела, и наснлно п тајио одузнмање какве етварп од лица, ставл>а само у ред тешкнх кра/ја , као шго ћемо то још опширпнје показати мало ннже. Иосле тога објашњења бнће овде на свом месту, да иаведемо бар један пример тог тајног одузимања стварп, које Енглезп зову гоћћегу. Тако ако бн ко тајно или кришом украо из човечијег џена какву кретну ствар,