Branič

452

БРОЈ 1о.

иланинским н жупним местнма, и:ш како вели Душанов законнк .,но загори н ниоуде." Земља на ко.јој наставаху беше државна, но како је владалац неретко раадавао властелп н црквама у баштнну ноједина села на н читаве жуне, меронси ка > нснривилсгованп сталеж потнадаху иеиосредно нод власт својих госнодара (нронијара); другом рсчју: то беху наследин уживаоци ссоскпх баштнна иа којнма се рађаху, или на које се насељаваху. нрнмајућн на се дужности п обавезе ,,меронског закона." У гскелнјпом руконнсу Душанова законика место речи „меронах" стоји реч ..носаднпк" што јаче нотврђује наше мишл>ен>с о Н.НХОВОМ колонизаторском нодреклу. л" осталом оно се нодудара п са извођењем објаниваваоца Душанова законика .'Јпгеља. којп. иозивлући се на хрисовуљу маиастира св. Ннколс иа рецп Пшињи под Козјаком од 1353 г. (Гласиик 24. стр. 243.), тврди да су мероиси слободнн настањеипцн. Неупуштајући сс у фнлолошко нспптивање корена овом старинском називу, иомнњсм мишл>ење чувеног слависте Павла ШаФарика: да реч „мероисн" долази од нмена „неронсн", иод којнм је познато било трачко једно нлеме најстаријих рудара у Јеврони, на северо-западној границн Македонпје на Вардару око 1«ратова. Сконља н Штппа Предели, где је њих било, као Ново Врдо, беху чувени у средњем веку са својег злата, сребра н железа (81оуан. 81иго/1Г. 513. и 515.) О нравном одношају меронаха нрема господарима, налазимо законских нрониса у најстаријем добу нашег државног развитка : . . . . У хриеовуљи краља Мнлутина, што је дарована манастиру Грачаннцн, о њеном оснивању 1321. год. иомпње се као „ стари срискк закон " уредба, којом се одређује коликоћа и каквоћа рада меронаха, као манастирскнх нодложннка (Моп. 57.) . . . . у хрисову.ви манастнра Дечанског, нод именом „мсропског закона" налазимо исту предвиђеност меронских обавеза (Моп. вегН. 88.) .... Исто читамо и у хрисовул.н што је даде Душан с прилике 1348. манастиру Архангела .Мпхапла п Гаврпла код Призрена, у одредби под насловом „закон Србљем", у коме се одиосно сенокоше п виноградских работа уиућује на ранији закон манастнра Студенице, биће на н>егово Фундацнјоно иисмо лемањина доба, клје, у колнко је мени позпато, нпје до данас пронађеио.