Branič

бро.т 13.

Б Р А Н И Ч.

451

истина има све карактерне знаке, који су нотребни за лојам крађе, алн да оно, норед тога, има н јотп нешто, чпме се разлпкује од крађе. Та карактерна разлика разбојништва јесте у томе : што код разбојншитва одузимање туђе ствари бпва сило.м нли претњо.м иротив лица ; док на против крађа се извршује без свега тога. 1 ) Најпосле, на реду је да ироговоримо шта и наше казиено право о овоме прописује. Наше новте к азиено право слпчио је немачком. И у хкему сс разбојништво спомиње као засеоно кажњпво дело н то као теже него крађа. А за нојам разбојништва трајкн се: да је ствар одузета си.лом нли претљол иротив личности,~ г ) Шта више наше казнено право узима, да би разбојништво постојало п онда, кад би ко силу или претњу употребно, као ухваћсн на делу крађе. само ако би ово било намењено, да лопов тиме задржи украдену ствар. 3 ) А наше старо казнено право такође је сматрало крађу н разбојнИштво као две засебне кривице. Оно нарочнто сномиње лопова (татв-а) и разбојпика (гоусаргз-а), на првог казни блаже, а другог строже, сматрајући крађу као кривицу мањег рода, а разбојннштво као теже кажњиво дело. Неће битп излишно да баш цитирамо шта о томе вели наше старо казнено ттраво. Оно изреком вели овако: „гоусарк да се обвси ' стркмоглавв, а татв да се ослђпи." 4 ) (ВДОГДЕВЂЕ СЕ.) МЕРОПСИ. РАЈА. КУЛУЧАРИ.*) (Ириносак за историју старог сраск г ц^ава). Мероисима илп нероисима но нашим ииеменим сноменицима иазива се један ред старих српских ратара, чија. права и дужности беху нредвиђене нарочитим законскпм одредбама. Н>пх је било ио селима у свој српској царевнни, по ') В е г п е г, реч. књ. стр. 335. 2 ) Иашег казн. вакона §. 237. 3 ) Наш.ег казненог закона §. 238. *) Душанов законик од Ст. Новаковића, стр. 48. Чл. 1пЗ. *) 1.|дломан из већег сниса.