Branič

БРОЈ 13.

Б Р А Н II Ч.

суђења о једној истој етвари, а нарочито у ономе, што ее односи на гоњење и извршење иресуда нротив страних железннца, уза шта пду и узапћења н јавне продаје страних вагона. Довде је се јуриспруденција ограничпла, да расправл»а нитања на впше мање казуиетичкп начин. без да је дошла до оиштнх нрнпципа. Ми нм ее нећемо нриблпжаватн; спстематска теорпја још не ностнјп; за то је довољно да се консгатује, да иоследњи начин за решење међународних нитања, ако-она не могу битп решена позитивним мећуиародним правом, оетаје још у начелу рецгтроцитета н у његовом нзвршен.у иомоћу репрееалпја. Ово је нотпуна истина, јер железничко право у време мира није само просто какво право; и предмет овога нрава. са некпм малнм изузетцима, нису ненокретностн железннчке, н<» једино срества покрета. возовн н вагонп. Велика важност овога разлнковања видеће се у етудијн овога права за време рата, са чнм ћемо се ми нарочито п занимати. Док ове врсте пишемо, сретнп смо да можемо огласити почетак образовања позитивног међуиародног права за железничко грађанско ираво. Баварској нрипада част, шго је учннила првп корак за разрешење једие коптроверзе, која је за дуго годииа наносила многа зла слободи железиичког саобраћаја. Огромна важност овога првога корака к целп. чпје се остварење само може ножелпти, даје нам подова, да у неколпко речи изложимо нрнроду нокушаја, што га је Баварска учинпла код немачког савезног већа. Ово што је Баварска. могла само иредложити као оншти закон за све државе немачкога царства, кад то усвоји ова велика снла, ми држимо да ће усвојити и све евроиске д}>жаве као о птп тн нрннцнп мећународног железничког нрава. Довол.но су две речи да карактеришу овај предлог, који је нрви умео да комбииује територијалнн иринцпи са иотребама међународног евронеког саобраћаја. Кад су прве железнице основане у Евроин — писац нрииада ономе малом броју л.уди. што су присуствовали отварању прве железннце у Немачкој од Лајпцпга до Дрезде 1836. год. — на њих се гледало као на сасвим ириватна нредузећа, на како у Немачкој још ннје било трговачког закона, то се железипчко право црн ело у неколико из адмнии' А „Ј —- ч -| И .„ п-"' II _ —--Т I Г1 стратнв ног права, а у неколико из прннцина нрава својпне према римекоме г.раву. које но тадашн.ем обичају у Немачкој називаху „отшие право," док се међутнм јавно нраво ево-