Branič

500

БРОЈ 14.

осуди Ке га на казну од 0—150 динара у корнст својс касе; а ако за јонг шест месеци не одс на дулсност. одбор коморе иредложнћеминистру правде, који ће огласитн да је иагубно право на вршење правозастушшчкнх нослова на годину дана. У овом носледњем случају министар ће му дозволити по истеку те године да вршп дужноет, где се јави. (^АОГАЕПИЕ СЕ.1

ИЗ СУДНИЦЕ. XVI. Може ли се закони наследник лишити нрава на наслеђе самз зато. што се у одређеном року за наслеђе није иријавио, те удаљенији наследник пријавивши се имање наследи и суд му то на расположење преда.

Не ретко бива да неком. што но кажу ..искочн ерећа" изнеиада, те постане наеледник каквог имања за које — наслеђе — можда никад нп сањао није, што се дешава обично, кад какав удаљенији еродник умре. Такав ћемо од прнлике овде један случај саопштити, који је пре :•>— 1 године иред нашим судовима расправљен, н који се односи на горе положено пнтање. Тужитељка једна навела је, да је нок. Јован за живота свог узео у меетр сина свог зета од рођене кћери Јелене, Ранка, п на случај смрти своје, завештао му све своје имање. Ганко је родио са Јеленом сина Радивоја, на је умрво, а одмах за њнм и његова жена Јелена. Радивоје остао је после емртн свога деде Јована и својнх родитеља као малолетан и за то се код суда образује маса пок. Јована, Раднвојевог деде ио матери. Приликом располагања овемасе (но ириложеној пресуди нрвог суда,) оглашен је за јединог наследнпка пок. Јована, његов унук Радивоје. Поеле овога умре и Радпвоје неоставив но себи нотомства, па нн оца, ни браће рођене,- ни братљеву децу, ни матер, ни сестре, ни деду но оцу — Ранку — до своје рођене стричеве : Срећка н Савка. Покојни Јован, сем Јелене матере Радивојеве, оставио је но смрти својој јошједну кћер Никосавуи своју жену Јелицу, које су надживеле и њега — Јована —. и Ранка и овога жену на и самог Раднвоја, и тако на основу томе, не зна по каквом праву, Јелица, као баба и Никосава, као тетка ио матери,