Branič

г.рој 14.

Овде се прво тражи иасЖеђе иман.а пок. Радивоја сина иокојиог Ранка а унука нок. Јована од кКери Јелене и то имање нок. Јована, које је Радивоју по заветтању пок. Јована као сину Ранковом но пресуди суда окружног од 12. Октобра 186:3. г. Бр. 21313. у наслеђе досуђено. А опет по другој ирееуди окр. суда од 30. Анрила 1Н 4. Бр. 458п. као најпрсчим наследницима нок. 1'адивоја, да је досуђено било баби Радивојевој Јелици и тетки Никосави. Но како су по §. 404 . грађаиског законика стрнчсви СрсКко и (Ј авк о_пречи у ипслеђу од бабе и тетке, и према томе пресуда, но којој је досуђено наслеђе Јелкци и Никосави ие вреди, кад се нс пиди, да су се стричеви наслеђа одрекли, — то се имање пок. Радивоја Савку и Срећку као нр'ечима има досудити у наслеђе, јер тиме, што се Срећко и Савко као стричеви пок. Радивоја нису јавилу суду онда, кад је над носмртним имањем пок. Радивоја био отворен стечај, и кад су се пмали нријавити сви, који би могли полагати какво право па наслеђе, ие могу изгубити и само нраво наслеђа . вен то, што се јавили нису, ' може им по §. 54. стецишног поступка само у толико шкодити, у колико би бнло упропашћено што од имања нок. 1'адивоја, које је распоредном пресудом досуђено онима, који су се за наслеђе пријавили и којн су но законом реду имали онда искл»учно право на наслеђе над свима осталим сродницима. Но како ио §. 477. грађан. законпка, део малолетне Нпкосавс, кћери нок. Јоваиа, није могао бити окрњен, а из поднете нресуде, но којој је имање њеног пок. оца Радивоју уетупл.ено, не види се, даје њен законн део одвојеи, а остатак имања пок. Јована Радивоју досуђен, — то се стараоци и н.ен заступник имају упутнти, да особсном парницом траже њен део. ако се успеху надају. По незадовољству тужене стране, Аиелациони Суд пресудио ј е, да се тужител.нца одбије од тражења из следећих разлога: „Стоји то, као што тужител>ица наводи, да је пок. Радивоје на суду признат за једииог наследника масе нок. Јована, свога деде, јер се то доказује н пресудом окружног суда од 12. Октомбра 1863. год. као јавном исиравом (§. 187. грађ. пост.), а стојп и то, да би по законом реду наслеђа (§. 404. грађан. зак.), имали Срећко и Савко, од којих тужнтел.нца доводи своје право по основу уступлења, најпрече право на наслеђе Радивојевог имап.а, као стричеви његови. ,.Али. ношто се из акта масе пок. Јоваиа впдп, да је по смрти Радпвојевој, а у цел.и изналаска наследника отворено било стецтите за пријаву права на наслеђе, п преко званнчних новииа обиародовано, н да ее, као што се види из протокола стецишног, Савко п Срећко нису пријавили суду за наслеђе, и ако су зналн за ово, јер је Радивоје у њиховој кућиумрво по гласу пресуде од 12. Октомбра 1863.