Branič

БРОЈ 14.

П Р А Н И Ч.

481

17. „Они који ирестуие ову цредбу и иадну у злоуиотребе, које се овде набран.ују у биИе кажњени бвз одлагања од стране надлежне власти." Следећи завршетак уредбе, долази као ратиФпкација њене садржпне од стране господара, и гласи овако: „Најодличннји међу чифлик-сахибијсша обвезују се да не дозволе нн да трие да се сељани терете ангаријом мимо воље царске владе нити да им се чини каква друга штета. Обвезују се да једнодушно устају и иротив оних неправада на које се сељани често туже, а госиодари их иодржавају, налазеИи у њима своје користи, — у оигите да не оставе никакав иовод новим тужбама сељана; а следствено томе обвезују се да сами и без тужбе сељана иодносе власти извештаје свагда, кад се деси што суирот ових уредаба, и да траже да се кссзне ирестуиници (кабахатлије ). Овај законик од горњих 17. тачака, иотиисан је био с мухурима од најодличнијих између госиодара, као што је иримљен и одобрен од свију 27. Зилкаде 1275. ио турски. У Лесковцу." Алекса С. Јовановић.

К Р А Ђ А УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. НАПИСАО Ј. *Б. Азакуиози! (НАСТАВАК.) По што смо показали, како разна казнена ирава цене дело, које се зове разбојнцштво , сад ћемо, но ранијем обећан>у, да кажемо: која је оцена правилнија. Мора се признати, да пр авил ан ноглед на ово дело пмају само она казнена права, која разбојништво не стављају у ред кра/ја , већ која га сматрају као засебно кажњиво дело, и. то још као теже него К 1»«\>У. Разбојништво истииа има све оне карактерне знаке, који се траже за појам крађе, алл и норед тога, разбојништво, као што рекосмо и при цитату немачког казненог нрава о овом предмету, нма у себи још једну карактерну црту, која дело