Branič

Б Р А П И Ч-

<.•}* норотници иримили суманутост и упутили оптужену у завод за душевно-б.олесне осуђенице. Може се рећи да је н иоред Бентама и других дела ка:шеноправна наука у енглеској још увек у повоју, тамо још нема оне историске, ФилосоФске и критичке борбееистема, која се на коитиненту нарочито под утицајем свеучилишта развија. Консервативнн нарочито у својим правним установима и погледима Енглези се још увек на правном пољу одупнру моћном упливу природиих иаука. За доказ томе су доста и горња три случаја. У сва трн случаја окривљеницн пате од исте болести — ДеНпиш ^гешепк а ако међу њима има и најмање разлике она је искл.учнво у јачнни исте. Па ипак њи двоје од њих нису нодједнако осуђени; шта више између Бена и несрећне матере је грдна провала. Док се први шпље навешала, дотле се другој дају све благодети друштвене, те ако оздрави, вратиће се онет своме мужу. Но разликовање у овим случајевима изгледа да и у томе лежи, што но некад лекари тврде душевну болест п не ударнв нарочито на њен иовод т. ј. уобичајено пијанство (трећн случај). док последње у другнм случајевима као правн узрок душевне болестп — иа према томе и злочина — пзносе. С друге онет стране судије и поротници неће да се иомире с тим, да се ма ко оглашује за неурачунљиве с тога, што је дуже као душевно болестан, при чему је болес-т била последица прекомерног пића, био под лекарском негом. Стање у Енглеској у овом ногледу црта нам већ горе поменути др. Савеџ на следећи начин. „До скоро се у Енглеској готово у опште узимало, да пијанство не даје никада ннкаква основа за извињење извршених казнимих дела, п да трајно болесно стање, које би било последица пијанства, нс може нпкад пред оптужбом извињавати, с друге се опет стране признавало, да је ослобођен.е могуће, ако је ко год у вези с наиадајем (1еИпита 1гетеп8-а нзван себе дошао, ово ће се пак још пре моћи узетн, ако је учннно какво казнимо дело, налазнв се у исто време у стању ма каквог ирнзнатог{\) облика душевннх болести, па макар ова била н последица прекомерног иића. Има тешких случајева, у којима је судијина дужност, да иоротнике бар на олакшавајуће околности иажљивима учини. Тако може човек, који је пре кратког времсна претриео ма какву, па п најмању иовреду лобање, ништа о томе не знати, да се по иовреди главе много мање шпиритуозног иића поднети може но пре исте. И тако се може десити, да ко год и после мале уиотребе шпирпт. пића буде истим нреко сваког очекивања тако овладан, како овладан, како пре тога од много веће количине није био . . .„У мојој пракси, велп дал.е др. Савеџ, ја сам имао случајева с разним степенима смањења душевних способности пићем ; измеђџ иростог затуиљења V чистог лудила, иостоји