Branič

БРОЈ 18.

Б Р А Н II Ч.

63р

Што се тиче писменога тестамента, суд надази: да сс из свију прописа нагаег закона који о тестаменту говоре, јасно огледа то, да су сва завехнтања било усмена, било нисмена, — основана на извесним. може се рећи свечаним Формалностима, које се строго морају вршити и без којих тестаменат, као такав, не вреди. Те Формалности улазе у састав услова без којпх по духу нашег закона и тестаменат не вреди. Поднетом писменом тестаменту, на коме тужилачка страна своју тражбу оснива, не достаје једна оваква Формалност, а на име, нигди у теетаменту није записано да је нсти завегатаоцу прочитан и даје •се он изјаснио, да је то љегова последња воља. Ова Формалност које овдн нема, изрично се тражи §-ом 435. грађан. закон. и кад ње нема, онда ни тестаменат не вреди, кад није начињен онако, како закон наређује". По жалби тужиочевој, Касациони Суд унигатио је горњу пресуду из разлога ових: ..Кад је примедбама Касац. Суда од 1 Фебруара 1883 г. Бр. 3911 томе суду пропоручено, да испита сведоке : Василија, Тому, Петра, Стевана, Јована и .Тоцу о последњој вољн пок. Младена, но извиђају да оцени. да ли последња воља пок. Младена долази под пропис § 430 грађ. закотгка и кад су ове примедбе усвојене и од опште седнице Касационог Суда (од 14 Марта 1883 г. Бр. 628), онда суд тај усвајајући ове примедбе, дужан јс био по § 332. грађан. пост. у свему поступити, а нпје могао и опет износити и претресати питање, качо је завегатење покојник оставити хтео, него је требао према доказивању ових 'Сведока да утврди, јесу ли пли не сведоци осведочи.ш последњу вољу пок. Младена, која долази под § 436. грађан. законика па према томе да изрече пресуду." Позвао је суд да по овим и ранпјим примедбама тго закону постуии. Суд округа крагујевачког усвојив ове примидбе Касационог Суда пресудио је: да тужена маса плати тужилачкој страни по тестаменту 30 дук. III. Радоје тужећп Станојку и Стаменку навео је, да му је умрли Миленко завегатао писменим тестаментом све своје имање у својину. Али како су му тужене код старатељ. суднје оспориле право наслеђа завештаног му имања непризнајући тестаменит за законит — то је тражио да суд пресудом својом исти тестаменат за важећи огласи и њему досудн завештано имање у наслеђе. За доказ навода ноднео је тестаменат у верном лрепису а иозвао се и на сведоке на теетаменту потписане.