Branič

V, V А II 11 Ч.

код ХЈрба влада .својшза. Па н при изучакаљу Оаштине и:< старпх српских сиомеиика иаилазимо на велике тешкоће, јер сви овп споменици датирају се из Феудалног доба: ваља нам се дакле особито чувати да се при испитивању нашем ие заплетемо у Феудализму. ге да отуда не изнађемо какво погрешно својство за баштину. које Феудализам карактерише,- и које припада искључио феудалиој племеаитој имовиии средњега века. х ) Под Феудализмом баштина је веК почела да се дегенерира и измеће у својину. (ИАС1АВИКВ сг.) ГРИН1 С Л 3 Е С Т ~ КОД К ? Ћ 3 I Ц 1 КРИМИНАЛНА II СТАТИОТИЧКА СТУДИЈА*) натшсАО X- ^ЕРИ Г.Р5ВК0 С ФРАНЦУСКЗГ

Грижа савести је аргуменат на који се често иозивају појете и романтпчари, који пишу не нозиавајући нссигурпо физиолошко стање правих криваца. ЧеститоЈи човеку одвратно је и да помпсли да оп може учиннти неко кривнчно дело: он • осећа да и ако би ио несрећп, попустио неком злочином покрету свога духа, његова еавест. угушена за тренут. иробудила би се много снажиија и мучена грижом. Поштен човек мисли да и зликовци оеећају псто тако. Криминалиста-исихолог, који паж.Биво проматра кривпа. да из природних узрока кривпце изведе практична и теоричиа нравила за одбрану друштва, долази до следећег резултата: ако се изузму крпвцн, који тчине кцивицу нод утиском стцасти или изванредие околноети. обпчпи зликовци. због моралне неосетљивостп која им је заједничка. као што не осећају одвратност пре но што изврше дело. тако и носле извпшеља не оеевату грижу савести.

') „У баштину и плененито", а чеето само „у нлеменито", к.ч:ке е.е у етари л епоменицима ерпеким. Није нам потребна ова племенита вмоцина ередп.егз века. кећ баштина као економни појам V опште, као тежачки ерпе.ки појам о имовини *) Штгмшшо у б1о(И бепез! 1884 год. у Сцјени (Итазнја) « у Францускои п;>. воду у ВиПеНп (1е 1а 8осЈе1^ &еиега!е веа Рп.чопз. т •."> год.