Branič

Б Р А Н 11 Ч.

БРОЈ

њенику завештан.ем оставио, у коме је уједно и свакој Керц^ дао по један део, сем Керке Катарине, која је пре њега умрла. За доказ свога навода поднео је у оригиналу написани тестаменат умрлог Дветка а позвао се и на сведоке, на истоме теотаменту подппсане« И св^доци на рочпшту одиста потврде, да их је умрли к себи позвао и пред п.има своју последњу вол.у нсказао н тада да је нештп од имгња дао својпм ћерима: Зорки п Стојки, а све остало пмање да је завештао туженоме (као своме усињенику) што је овај зарад њега своје имање п изгубио. И кад је тестаменат пред њимг прочитан, онда је умрлн Цветко био сасВим нри чистој свести п ивјавиоу да је доиста записана његјва воља. Према овоме суд узме, да је испитаним сведоцима по §. 213 н 21 н. грађ. суд. иост. п §. 432 н 433 грађ. зак. доказано, да је снорно имање умрли ЦветлО туженоме Ђорђу завештао у наслеђе што га је као усињеник до смрти чувао и према томе да ово имање има н остати као његова својина, а да наводу тужилачке стране, као да 'ноднесеки тестаменат не вреди, што није назначено на њему да је писац умољен да га напише, н што се не види, да је исти прочитан завештаоцу пред сведоцима, нема местг, кад је сведоцима нсггатаним доказано, да су они од стране завештаоца нарочито позвати да буду еведоци његовог тестамента, да су сви заједно били и да је завештаоцу од стране писца завештање пред н.нма прочитано и они се нодтшсали. А тако исто да нема места нп оном наводу тужилачке стране, да им те овпм завенггањем умрлн Цветко окрњио закони део у ношто закон у §. 477 грађ. зак. даје права на закони део само рођеној деци умрлога, те тако би овај закони део могле тражити само ћерн пок. Цветка, за жпвота свога да су хтеле, а ношто су оне иомрле, ово се право не може нрострети према реченом законском пронису и на тужиоце као унуке умрлог Цветка, а сем тога истим сведоцима доказано је, да су и Зорка и Стојка овим завештањем добиле нзвесан део имања. С тих разлога 17. Априла 1885 Бр. 2230 пресуди: да ее тужилачка страна одбије од свога тражења као неумесног. Анелациони Суд одобри ову нресуду. Касацпони Суд по жалби нађе, да та пресуда не одговара закону, јер спорни тестаменат нема услова у §. 435. грађ. зак. нзложених, а ти услови морају се исиунити ири грађен.у писменог тестамента и на самом тестаменту забележнти, да су заиста испуњеии. Према наведеноме суд је'погрешио, што је сматрао да се и испитом сведока може доказивати, да су иснуњени услови у §. 435. изложени. Апелациони Суд не хтедне ове примедбе Касац. Суда примитИ пз разлога, што сматра, да не стоје разлози Касац. Суда, као да