Branič

БРОЈ 22.

Б Р А Н II Ч.

747

„Кнез властела и сва оиштина града ДуОровника даше ми н дароваше палочу сместом у Дубровнику. која је оила нротовистара Жорете даше ју мње госнодину војводи Радосаву, н сину ми кнезу Иванишу, п нашем останку нравому и поштему срца нашего, што је но мушком колену т али након тога по женском колеиу. што би нашега срца." 1 ) ит.д. Шта више кад бн се буквално веровало сгарим сноменицима „од нскони" 2 ) на ..до скончања света, док свег стоји" 3 ) баштина треба да остане у једној и нстој породици. 4 ) Даље чл. 76 Пољичког статута каже нам да је баштина она имовина која је породнцн остала од првнх. и да је но етароме закону н обпчају свакн дужан ову нмовину да остави онде (у оној породици) где ју н нашао. Такође п у чл. 42 Душ. зак. атрнбут вечносги баштини се нридева. Па н ио закону за Војену гранпцу од 1X50 год. баштина оетајс вечно у истој нородицн већ и но томс што не може да се нрода. Ио својетву вечноетп баштина се разликује од ждреба. Ждреб је старцј н појам о пмовини него баштина. Код Срба је ово бно идеалнн део ееоског потеса (деоница). 5 ) Ждреб је иојам привремене нмовине, он остаје у власти имовпнској неко извесно време, док пер иода траје, н док нова деоба у се.ту не настуни. Иаштниа напротнв је појам вечне нмовине: она је наследна, и нрелази са иоколења на поколење. Појам баштине имовине постао је метаморфозирањем ждреба. т. ј. деоннца нам се најпре иојављивала у облику ждреба (што је појам нривремене нмовине), а кад је она прешла у наеледну нмовину, тада је појам о баштинн иостао н развио се. Према овоме наследство састоји се у томе. што власт пмовинска сама ио себи. т. ј. прпродн својој, нрелазн са једног ноколења на друго (од једног Фактора имовинског на другог). с ) II баштина н својина јесу нојмови наследне пмо') М1к1о»К' бр. 337. 338. -i ч.т. 102 По.ћичког етатута. ЈНМоадГ бр. -225. *) Чим се оаштина прода, добијамо појам краљенице. деоница је размер .ча деобу сеоекПх нотеса. *' Ово ирелажење имовинске влаети регудцшу грађански законицв.