Branič

749

ство се овде ннкад не отвара, докле год има и једног члана у породици, јер овоме имовина у целокупности њеној припада, почем је он нредставник иородице што на тој баштини живи. Колективно наслеђе старога доба најбоље је изражено вечношћу бапггине као породичне имовине у опште. Баштина носи у себн карактер вечности, а такође и породица 1 ); поред тога баштина је појам колективне имовине, те тако чим извесна добра (куће, земље и т. д.) у имовинску власт породице дођу, тиме је већ одређен сав ток и ред паслеђивања. Ток је одвећ ирост, јер тече ииде у једноме и истоме правцу како се породица мнолш и нагомилава (како крв иође и иодаје); Ј>е,1 је такође прост, јер је колективизам (и сину и унуку и ираунуку, свему останку у опште). Да би се система колективнога наследства лакше разумети могла, треба на уму имати, да се срнске нородице обично и по правилу нису цепале пи делиле, већ да су чланови иородице живели у задругама, те је тако баштина као колективна имовина просто прелазила са поколења на ноколење. Па ни случајна деоба баштине и задруге не мења начело колективне имовине ни колективнога наслеНа, јер деобом се баштпна и задруга само цепали, а у деловима се и даље ток п ред колективнога наследства продужавао. 2 ) Како се породица делила, тако се и баштина гранала, а у огранцима њеним владала је увек само система колективне имовине и колектнвнога наслеђивања, јер процесом деобе не може имовински појмови да се мењају. Сам појам ■баштина казује нам сво наследство старих Срба. Кад стари законодавац каже дајем му у баштину и у вечност , тиме је у исто доба одредио ток и ред наслеђивања. У српској породици од баштине имовпне никоме ни најмањи делић није ис*) Да је породица вечне природе види се јасно из тога што док једни члаиови умиру други су се међу тим већ родили, и то иагомилање чланова тече непрекидно до случајног искорења породице и опустошења баштине. 2 ) Деобом баштине бива имовинско искључавање међу деловима баштининим жоји су усљед ове деобе посталп и који нам се као самосталне целнне даље појављују, а не међу члановима нородице у појединим деловима њеним. Код баштине имовинска власт као целина недељнва је, а кад се ова власт подели, онда добијамо више засебних баштина а имовинских самосталних целина. Деобе и разграњивања имовин■ске власти у унутрашњим односима баштининим не може да буде, јер кад се год лмовинска власт дели, увек мора баштина да се цепа и распада на самосталне делове. Зарад бољег разумевања овде ианомињемо, да су у самој ствари имовинска б .таст и физичкп предмети самосталне појаве, а да појам баштипа обухвата п имошшску в.част и Физичке предмете. Код баштине имовинска власт не може да се дели а да се у жсто доба и физички нредмети Фактички не цепају.