Branič

лнго 22. б р а н и ч. 735 водном пнсму п онстојатедства, ако бн каквпх било, која би заслужнвала призрења за помиловање. Још су неки послови стављени у круг рада касацнономе суду. које је он расправљао у отатој седнмцп, у којој су по нравплу нредседник. подпредседник и свију осам чланова заседавали. За пуповажну општу седницу пзискивало се најмање шест чланова и председнпк или подпредседник, а у случају препреке јеДнога од овнх нредседавао је најстарнјн члан. У општој седнпци раеправл>ани су ови предметп: а, у којима бн нп жи суд, кога је пресуда касацлоним судом једном уннштена била, опет прп нрвој остао; б, у којима се решава пптање о сукобу између самих грађаиских судова и пзмеђу ових и полпцпјскпх или војних. због падлежности; или се решава о препреци једнога суда за суђење п одрећивање другога иа место спреченог; или се на захтев попечитељства правосуђа даје мњење о каквоме закону; илп се чинн иредлог за измену, допуну п објашњење каквога заКона; плп се дају прпмедбе на какав претппс плп наставл.ење попечитељства, за које бп касац. суд налазно, да се са постојећнм законима не слаже, и да због тога но њему не може да ностуии; в, V којпма се између чланова једног одељења прописаиа вишина гласова не би могла постпћн, због разногласног тумачења закона; п г, они, који би држање опште седнице због тога изискивали, што се приметило, да су њима подобнп предмети у одељењима разногласно решавани. Сва закључења касац. суда, изузимајући обичну преппску п предлоге, носила су наслов у име владаоца, којега се име и титула потпуно излаже. У 1859 годинп установљен је, по указаној потреби, један трговачки суд у Београду, законом од 12 Декембра (зб. 12 стр. 107). Надлежан је само за трговачке иослове и стечаје над трговачким имањем. по предмету; а по тернтоторијп за варош Београд и цео београдски округ. Састоји се из једног председника, једног сталног члана, који морају