Branič

БРОЈ 23 II 24

Б Р А Н И Ч

80 о

онда, кад ове ствари саме по себи и природи својој а без оваквих иаређења законских никакве вредности у промету неби имале. 1 ) Према овоме неограниченост имовинске власти није природно имовинско својство у ономе смислу у којем поборници и обожаваоци својине обично то узимају; оно је природно само извесннм имовинским облицима и извесним имовинским системама н. пр. својини. Чудити се човек мора да у слободном и вољном располагању предметима поборници и обожаваоци својине хоће непрестано да виде неки особити степен пмовинског савршенства. Зар стари баштиник није савршени господар и власник својих добара? — п зар је во.ва, или самовоља као чисто психичка категорија меродавна за имовинске појмове и њихово савршенство? Од оваквих предрасуда и оваквог уображења није слободан ни модернн законодавац. Он у § 211 не само да је изнашао најсавршенији (?) имовински облик, својину, камен мудростп, већ је овај појам и накарадио. Но како су у овом параграфу још и разна општа имовинска својства побркана, нека нам се дозволи, да га скраћено, у колико нама треба, овде наведемо. „Све ствари, добра и права, која Србину принадлеже, јесу његова својина илп сопственост, које ће рећи, да је сваки Србин савршенп господар од својих добара, тако да је он властан с њима ио вољи расаолагати — наравно по пропису закона.' 1 Савршенство и иесавршенство чега? Одговор је врло кратак: Србиновог госиодарства. А у чему се састоји савршенство Србиновог госиодарства ? Одговор је врло прост и јасан: да је он властан својим добрима ио вољи расаолагати, наравно Нека нам модерни законодавац опрости, али ово није истина; јер пспитујући имовинског фактора ми смо видели, да савршенство господарства модернога Србина почива још у породпчним оковима. Део и право на део јесте само фикција модернога задругара и модернога законодавца, и задругар свој део само задужити

Ј ) У економној науци чини се раалика између стварне и финшрапе или уображене вредности. Као пример Фингиране вредности могли би да наведемо меницу , која сама но себи и природи својој, као парче хартије, нема готово никакве вредности. Исто тако и властеоска Фикција, врховно господарско право, што га вла«тела средњега века на људе и земхе имађаху, уображена је вредност, јер не увеличава народно богаство. гранич 51