Branič

15*

број 23 и 24

Е Р А Н К Ч

807

власт и неотуђиве предмете, јер чим иредмети клизну из вдасти господарове, омак.ао п сругаило се и господарство над њима. Но термин расиолагати потребује детаљнијег објашњења. Прародно располагање јесте располагање у смислу првог и последњег дела народне екоиомије. 1 ) Овакво располагање јесте опгате имовпнско својство и не спада овде. Овамо спада вољно илп самовласно располагање, располагање по проиисима психологије, а у смислу трећег дела народне економпје — арометање добара. : ) При оваквом располагању власт имовииска прелази од једног фактора на другог или предмети имовине излазе из власти једног фактора па ирелазе у власт другог фактора. Ово располагање може да будедвојако: располагање у емислу ародсвања јесте такво пренашање пмовинске власти или прометање добара, при којем се вредност за вредност а добро за добро даје — а располагање у смислу иоклона бива без те узајамноети, просто гурање и наметање добара. Но кад је вољно располагање пренашање и прелажење имовпнске власти од једног фактора на другог, онда се по себи намеће питање: каква је разлика између наследсгва и овог вољног или слободног располагања? Разлика је однећ проста и јасна. Код наследства власт имовинска сама но себи и природи својој, а по одобрењу законоданчевом, често и против воље факторове, мора да ирелази и да се пренаша по извесном природом породице прописаном а зоконима земаљским санкционисаном реду — а код неограниченог располагања ово прелажење и пренашање бнва по вољи и милости факторовој, а опет законодавчевом одобрењу. У колико тестаменат може да одступи од интестатског и природног наследства (главе IX нарочито §-а 397), и може да садржи у себи елементе самовољетва (глава XII), у толико је тестаменат неограничено располагање, а подлежи законима економним као и сва остала неограничена т. ј. слободна и вољна располагања у опште; т. ј. тестаменат је могућ и у оноликој мери, у колико то закони земаљски дозвољавају. Ми ћемо овде да расправљамо само располагање у смислу иродавања, а сва остала неограничена (елободна и вољна) распог ) У првом делу народне еконолије говори се о ароизводњи, а у последњем о аотрошњи. -) У трећем делу народне економије говори се о иромету.