Branič

52*

број 23 и 2-1- Е р А Н И Ч 823

ошпте користп, н. пр. пољопривредна друштва, трговачке и занатлијске коморе, саобраћајна и оспгуравајућа друштва, и т. д. Нсто тако и болнице, домови за сумануте и т. д. иримају податке за медецинску статистику. Свака друштвена или економна појава, ако је у ошите од неког значаја, ностаје сада предметом прелазног или сталног званичног посматрања. Систем редовног иосматрања све се внше проширује на разна ноља и нојаве. А о свакој појединој нојавп сада су посматрања чешћа, дубља и потнунија. Методе се непрекпдно усавршавају. Званична статистика већ се ие огранпчава више само на иојаве људскога живота. него се сада посматрања о природним и друштвеним нојавама врше у великим масама по одређеиом систему и у међусобном односу једних према другим. Земље и народп одређују се сада тачно по своме бројном сразмеру. Тачни премери предузимају се најбољим сиомоћним средствима. Џописи становништва држе се редовно по све бољој и нотпунијој методи. Свака квалитатпвио различита појава у народноме животу посматра се са својих бројних елемената. Земља као седиште и радилиште човечије, а својина са својпм природиим, економнпм и политичким назликама посматрају п оцењују се најтачније. Становништво се дели и разликује по своме природном, наравственом и душевном својству; по полу, старости, вери, занимању, породичном односу и т. д. За свако својство, које се на људима посматра, добијају се бројни резултати, који показују, _колпко пндивидуа извесног становншптва дотпчно својство имају, од каквог је дакле значаја то својство за друштвени живот. у каквом односу стоји према другим својствима и т. д. Тако дакле прати статистика човека кроз сав живот његов, од колевке до гроба. Из тих бројних резултата добпјамо најбоље и најтачннје одредбе за каквоћу становшштва. На највиши степен свога развића узвисила се званична статнстика установо.ч статистичких конгреса, којима је смер да у статистику уводе међународну једнообразност и одређени поредак. Први је такав конгрес био 1853 у Брислу. На њему се утврдило, да се уведе једнакост у званичну статистику разних држава и да. се постигну исте основе за статитпстичке радове. Да би се на разним местима и у разно доба постигнути резултати могли сравњивати, потребна је ова једнакост. Статистички конгреси теже да распростру над свима цивилизованим државама један систем посматрања. Не задовољавају се више тиме, да посматрају само народ једне државе, него то хоће да предузимају непрекидно над целим образованим човечанством. Такав разгранат систем може се ностићи