Branič

834

5 Р А Н И Ч

13, За сваки пасош који или туђоземцима нли из њиие Наие људима даду да узму 20 пара, осим сиромаха којима бадава ваља да св даде. 14, Кад који какву кућу купи, и иа то му се свпдетељно писмо даде, да се за таково од купца три гроша узме. 15, Еад се на захтевање кога села иисмо даде да може у поље свпје пољака имати, да се за таково писмо узме 1 грош а спољаком села да се погоди. штаћему и како зато плаћати 16, Аисанџија од сваког оног аисеника који се из апсе пусти да наплати јелан грош, аисеничко, којп њему I рпиада. Но за то ће ои одговарати за сегство каква апсеника, кад му утече апсенпк биће првп пут са 25 штапа казњен. која ће се казна при повторителној кривицп његовој увеличавати. 17, Апсенике, којп се имају од куда ранити самп . и обдржавати, да се о њиноме трошку издржавају. 18, У согласју с Наис-кпм Кацетанима и Кметовима да одреде гаксу леба, свеће, п сапуна саразмерну цени брашна и лоја. 19, Онога од ова два еснафа. који преко одређене таксе пли скуиље или лажном мером прода да казне први пут у новцу. а други, трећи пут и даље и у новцу и телесном казни. 20, У согласју с варошким кметовима да изберу за полицају варошкога. способна за то дело човека. који ће плату од вароши имати и који ће испуњавати дужноет полицајску, која се састоји у томе да мотри на стране са пасошем и без пасогаа у чаршију долазеће људе и такове да Магистрату представља, да за варош наређује ноћу у патролу, који како од ватре тако и од сваке опасности чаршију да чува, да мотри на одређене таксе и мере њиове, п преступннке у томе да јавља Магистрату, да налаже да се у чаршији и по сокацима чистота набљудава и на то да мотри, напослетку да мотри и на онакве у чаршији људе а особито на бећаре, који се никаквим послом не занимају, но безпослени скитају и такове Магистрату да јавља, које Магистрат ако немају добре јемце из вароши да пстера. 21, Ако би се догодило да се у чаршији увате подозрителни и уапшени људи, макар од куда таковп били, да ји суд Наискп уапси и •суду Народноме са известијем о њима пошље. 22, Ако би се догодило да се мњенија чланова судски у пресуђивању не слажу, не ваља један на другога да се срде, но у таковоме догађају не ваља ни један другоме за атар да попусте и од свога мњења одустане, но да ствар на други дан одложе, па ако се и опет неби могли сложити онда ваља да целу ствар опишу, придодавши шта п једна и друга страна о њој суди, не јавивши по имеипе, који је кога мњења, па да је пошљу суду Народноме. од куда пресуду да очекују.