Branič

18 Б Р А Н 11 Ч БРО„ 1 11 2

да не врше трговачке послове: сопственик кад експлоатише свој рудник, или камени мајдан; друштва која су добила од државе право да експлоатишу минералне воде. Једно друштво таково, поред тога подигло је и хотеле и исте експлоатисало, па је суд решио да ни то друшгво није трговачко, пошто је држање хотела сиоредна радња. Дал>е. не врши трговачки посао закупац риболова, кад продаје сам или преко евојих посредника уловљену рибу, итд. Горње иачело није тешко нрименити. кад соиствеиик про даје производе онако, како их добија из нрироде (земље). Али сопствеиици често те производе нодчињавају већој или мањој преради. Да ли тада ие долази под одредбу т. 1. §, 17. који говори о мануфактурском предузећу ,.,о иреради или иреобраЛају у други шд". Ово је нитање деликатно а и нравосудство није сагласно у евојкм одлукама. Треба разликовати гдавни или споредни карактер индустријске експлоатације и у погледу на експлоатацију земље. Ако је ирерада само средство да се да већа вредност производима природе нпр жито се смеље у брашно, из маслина цеди се зејтпн, од комине нече ракија, птп. онда експлоатацнја задржава грађански каратСтер. Ако је, на против. сиекулација 1'лашто унрављена на нрераду производа природе. и ако ови имају само споредну вредиост у погледу па резултате Фабрпкације, онда је то мануфактурско иредузеће, дакле трговачки носао. Еао што се впдн, општа идеја не изазива нротпвпости, већ се водн препирка само о извесиим поставкама. Француски судови решили су, да не вршп трговачки носао сопственик који дестилише своја вина или сво'у црвену рену; или који Фабрицира цемент и гннс из материјала, који ваде из своје земље. Суд у Дуе (Ооиа1) решпо је, да је трговачкп посао Фабрикацпја шећера пз репе, ма да је сонственнк Фабрике репу добијао са евоје земље, јер Фабрикација шећера главни је предмет експлоат:: -,::јо. Француски Касацнони Суд на против решио је, да друштво, које је Фабрицирало шећер из пронзвода које добнја са своје земље, није трговачко, и