Branič

БРОЈ 1 н 2

Б Р А Н И Ч

21

Ми ћемо се додније вратити иа питање о независности судпјм; а сада да видимо најпре, какви су се услови изискивали за судијско звање. 0 једноме услову, а то је о годинама старостн за ово звање, и старије и новије законодавство, изузимајући устав од 1838 год., остало је сагласно и стално. Тако за звање судије ирвостепеног суда изискивало се и пре, а и сада се изискује минимум 25 година, а за судије внгаих судова мпнпмум 30 година. Само устав од 1838 год. беше условљавао за судије првостеиене најмање 30 а за веће 35 година. Остали услови мењали су се према развитку образованости н јавне наставе у земљп. Тако: Уредба од 1836 год. (зб. 30 стр. 143) тражаше ово: „членови исправпичества ваља да су људи остроумни, честнн, н осим овога иравдољубиви, и ако је могуће писмени. и Уредба о уређењу судова од 26 Јан. 1840 (зб. 1 стр. 182) за звање судпјско даваше првенство онима, „који буду већ у судовима служили и годииама н службом постепеном старешннство имали, и нокрај сиособности, како тачношћу отправљања дужности, тако и заслугама одликовали се". Закон о устројгтву еудова од 20 Фебруара 1865 године тражаше ове услове: за ирвостеи.еме судпје, српско ноданство, 25 год. старости, свршене редовно нравне науке у Србији или на страни, илп. у место овога нотоњег, минимум 5 година службе у судској струци; за аиелационе судије , српско ноданство, 30 год. старости. редовно свршене правне науке, или, у место овога, пет година судијеке службе; за касационе судије као и за апелационе, с том разликом, што се у место правних наука тражи најмање седам годпна службе у звању судије. Као гато видимо, но ранијим уредбама, могао је бити судија и оиај, који је неписмен; и доиста су такве судије у нашим судовима, у прво време, већином и биле. У колико се сећам, последњи од неписмених наших судија стављен је у пензију 1862 нлу 1863 год. Да се случајно затекао који од ненисменнх судија п даље у елужбн, не би му ништа сме*