Branič

Б1 Ј ОЈ 1 II 2

конлку право, како пише у законпку. а да не еуде по етраху царства ми." — члан 23. *) У уставу од 1835 годпне етајало је ово: „Судија не завиеи у изрицању евоје прееуде ни од кога у Србији. до од законнка ерпеког; никаква, нп већа,, ни мања, власт у Србији не има права одвратитн га од тога, или .чановедити му да другчије еуди, него што му закони нретпиеују. Тому треба и да се закуне при наименованију." (чл. 80.) У уредби од 11 Новембра 183:Ј год. (зб. 30 стр. 134), међу нрописима о дужностпма иеиравннчества и чиновннка у њему находећнх ее, тачка 5 гласила је овако: „Сваки член дужан је мњеније своје евободно н без икаквог ограниченија давати." Члан 44 устава од 1838 год. садржаваше ову одредбу: „Никакав чиновнпк књажества, граждански шш војенн, вишн или нижи, не може мешати се у дјела нретпоменута трп суда (а ово су бил1* прпмирителнп, првостенени и анелациони), но онн само могу бити позванн за извршеније њини нрееуда." У закону о чиновницима грађ. ])еда, код дужности и права чиновника, налазн се у § 12 за судије овакав нзузетак: „I Iо судијама се не може никакав налог издати у томе. како ће дело решити или пресудитн." А но § 109 ка*н. законика, ако би судија но чести суђења, по препоруцп чијој, па ма и веће своје власти, противно закону решио и пресудио какво дело, он долазп под казну заточења до пет година. Најзад и у садашњем уставу читамо у члану 109 поред одредбе, да се правда изриче у име Владаоца, још и ово: „При изрицању иравде судови су независни и не стоје ни под каквом влашћу осим закона." Независност у еуђењу одржала се у нашем законодавству. као што видимо стално п непромењиво. Али независност у личном положају судија, као нужна гарантија за незавиеносг у изрпцању правде, није се у нашем законодавству одржавала на тако сталан п прецпзан начин. 1) Законпк СтеФа«а Душана, дара српског, 1349 и 1364, пздао и оХјасиио Стојаи Новаков^Ј). у Вео^раду, 18«0.