Branič

БРОЈ 1 II 2

Б Р А II И Ч

35

ираво носитп знаке одличнја или почасти; 3, право на сваку пензпју, благодејан>а и помоћи од државе или јавннх заведења." А § 34 казн. зак. гласн: „ко се осуди да изгуби грађанску част он губи сва она нрава, која су казана у § 18 најмање за годпну дана, а најдуже за пет година како коме суд одсудп « На основу ових наређења специјални законп обележавају још и неспособности услед овакве осуде за извесне иоложаје, и огранпчења пзвесних ирава. (Види: закои о пороти, изборни закон скупштннски, закон о општпнама нтд.) Као што је прпмена наређења о тежој казни за кривца, којн је раније грешио, врло често илузорна; тако је и за ова наређења о лпшавању нзвесипх ирава. Овде је то још осетнпје, јер много чешће може доћи у иитање да ли један човек може чиннтп употребу извесних права у држави. Тако кривац је лишен јавних и полптнчких права чпм је био онако осуђен како то прописују спомеиути §§ казненог закона. Његова несиособност не мери се према томе да ли је један пут или внше нута осуђпван. Он је неспособан у ногледу споменутпх права чим је тако осуђеп. За то је још потребније завести сигурну контролу или снгурно вођење рачуна о осудама, те тако пзвесно знати ко је нравно снособан за извесне положаје или ко може чинити употребу извесних нрава у држави, а ко то не може. Ни један поштен човек не бојн се да му се у ирошлост погледа. Ако се за некога посумња вања пматп начина да се лако и за друге неприметно сазна, да ли је сумња основана или не. Код нас се дешавало да се за понеког чиновника у штампи рекне, да је он бпо осуђен тако да по закону неможе бити чиновник. Већ само то што се може такав глас на чиновника изнети, за цело неће нослужити уздизању угледа чиновнпчког. А шта да рекнемо, ако се зацело међу чпновнике провуче и онај који је доиста био осуђен ? Закон у пзвесним случајима лишава осуђенога права да буде сведок. Па како се често чује особито у политичким з*