Branič

Б Р А Н И Ч

бро^ 1 и 2

ства) н меница. јер, ако се мора пазптп на намеру купца. не мора се пазитп на намеру онога, који меницу потпиеује. Покушавало се, да се постави једно опште правило, кога примену садржи пропис §. 17. устројства, т. 3. да се одредп битан карактер трговине, онога што се налази у свима трговачким пословима, и што се само у њима налазп Једнп су тврдили, да је сиеку.трање госнодарећи карактер трговања. Но ово није тачно. Овај знак није разликујућп. Истина трговање не да се замислити без спекулпрања, али на спекулирање наилазимо и у пословима, који немају ничег трговач ;ог. Тако н. пр. опај који узима под закуп туђу земљу, спекулира на рчзлпку између закупне цене и вредностп производа. које ће добити са те зем.Ђе, као што трговац спекулира на разлици између куповне и продајне цене, а не може се казатп, да закупац врши трговачки иосао, ирема т. 1. §. 19. устројства, као што ћемо показати на свом месту. Боље је рећи, да се трговање састоји у посредовању. Онај, који предузима трговачке послове, служп као посредник мзмеђу опих, који хоће да прибаве какву ствар, и оних, којп хоће да је продаду. Али и примена ове идеје по некад одводн тако далеко, да се противи позитившш проппсима закопа. С тога држимо да грегае оии, који траже једну Формулу, која би обухватила све случајеве иредвпђене законом. Један писац, Лабе. врло је умесно приметио. да трговачки послови не налазе своју одредбу у апсолутним условпма ирава и тгравосудства, већ да су то послови, који се одузимају грађанском праву из разлога практичке иотребе, тако, да врло често, дела, која се са рационалног гледишта мало разликују, закон разликује, јер са практпчког гледншта није постојао псти разлог потребе, да се уврсте у ред трговачких послова. Сада прелазимо на разне трговачке послове, који се иомнњу у §. 17. устројства. и овом приликом изложићемо и друге послове, који се сматрају за трговачке послове и зашто. Првн н најважппји трговачкн посао јесте кушовина у цељн иреиродаје.