Branič

40

БРОЈ I. II 2

I Историја и садржај париског трактата од 1856. Годмне 1453 Мухамед II освојп Цариград. Особењачки, Фаталистички, култури иепријатељски елемеиат ширио је своју иревласт преко најбдагословенијег дела хришћанске Европе. Одмах у почетку узело се да то нродпрање вређа цео хришћанскп свет, н ако беше већ ослабио релиђиознн осећај европеке солндарности, којн је у крстоносннм ратовнма загревао духовс. Погледи евронских народа не беху впше управљенн са надом н тежњом пстоку, него што даље то с већом жудњом преко светског мора заиаду. Никад није иотамнела свест у народа, којп живљаху под турским јармом, о вези са осталнм хршпћанскнм народима у Европи, и никад нпсу губнли наду да ће нм ти иарвдп помоћи; а европски културни народн ннкад нису заборављали да им ту помоћ и укажу. 1 ) Па ни самн Турци не осећаху да сигурно стоје на европском земљпшту. Онп су прорицали да мора иропасти турско царство носле четнри стотине година од свога постања, и то је пшло од уста до уста као нека јавна тајна. И заиста пзгледало је да ће се 1853 исиунити то пророчанстве. Већ у Јануару те године појави се у Цариграду граФ Лајнинген са читавим ннзом аустриских захтева. Порта попустн. После њега дође 28 Фебруара кнез Менчнков са захтевима, који се ннсу односили само на светн гроб у Јерусалиму н слободу православне нркве, него се простираху и на рускн протекторат свпју турских иоданика православне вероисповеди. Свакп руски консул у Турској имао би се сматрати као озваннченп заштитнпк православне цркве. Менчиков није хтео попустити од својих захтева и одбије посредовање ма кога од посланпка странпх сила. Он остави Цариград 30 Маја 1853, а носле неколико дана оде и руски отправник послова са осталим нерсоналом. Такво понашање лако је бпло разумети, и оно нагони Порту на живу ратну

') БдагодариМо, ади помоћ туђа наплата је скупа, па так_< су п балкански народи чеето пута скупо платилп пом«ћ „европских културних народа". Пр.