Branič

БРОЈ 1 II 2

В Р А Н И Ч

49

Остали прописи иариског трактата не стоје у везн са источним питањем, за то их и пе излажемо. Овде ћемо још напоменутп да је Русија скинула са себе обвезу да не сме држати убојну <т>лоту на Црном 1[0 ру, а скинула је после пораза Француза код Штрасбурга п Тула у немачко-француском рату. У циркуларној нотп од о1 Октобра 1870 саошнти кнез Горчаков руским заступницима у пностранству: да Русију ие вежу више прописи париског трактата, по којима јој је дозвољено да сме држати само шест убојиих лађа на Црном мору. Ти ироииси не само да вређају достојанство Русије, него су п опаснп по њу, пошто све остале државе могу држатп колику хоће Флоту у блнзини Црног мора, а особито у грчком Архипелу. — Уељед тога потписале су Немачка, Аустрија, Француска, Велика Брнтаиија, Италија, Руспја и Турска 13 Марта 1871 у Лондоиу уговор, о коме се лорд Гренвиљ у доњем дому енглеског парламента овако изјаснио: „Данас је у министарству нностраних дела потнисаи уговор, којнм су укинутп прониси парнеког трактата од 1856 о неутрализацији Црног мора, алн су и модификована ранијим уговорима ограннчена права Порте односно затварања улаза у Дарданеле п БосФор у мирно доба. Она су у толико модиФикована, да може Порта пронустити и у мирно доба Флоте пријатељских јој и савезничких сила, кад нађе да је то потребно за снгурније извршење проппса париског трактата од 30 Марта 1856...." II Тројецарски савез и Берлмнски меморанду!« Биће истина да је новишица пореза у лето 1875 потстакла устанак у Босни н Херцеговпни, и граФ Зичи није без основа навео у једном писмену граФу Андраншју да су додатих десетку 2 х / 2 ироцента бпле последње капн које су препуниле чашу трпљења. Закупцн пореза у Турској често су пзнуђавали два иута и три пута већп порез од несрећних сељака, а чиновиици потстицалп су их на ту срамну радњу како би идуће године скупље дали порез под закуп. Б ранич, год. п. 4