Branič
ВРО.Ј 3 11 4 1> 1> А Н И Ч 99 говоре о ирироди и реалиим стварима. Разликују ее од модериога ааконодавца по томе, шго српске и у ошпте словенске имовинске нојмове хуле и грде, — јер се простиру ван грапица њиховог знања и њихове пауке, — и ако еу ови појмови најсавршеније и најнрпродније економне ствари. Блтава се мутила и разваљивана љутом буром бацала је сребрнасту нену. Дружиа ластавииа кукала је и нарицала у Вншеграду. А како се небн Влтава мутила, и како небн ла -ставица кукала, кад се свадила међу собом два }>ођена брата, љутн Хрудош и храбри Стаглав, па хоће да се деле. Народ нешки и његови великашн искупили се, а кнегиња Љубуша устаје и изриче им закон векожизних славенских богова, да ораИи треба да буду у једној власти , — дакле и онда кад су >се сваднла. 1 ) — У једном старом сриском нисму каже се, да је ђаво ушао и у царске синове, кад хоће да се деле. 2 ) Крал. Дечански мисли да су се браћа већ и разродила, кад *сс разделе 3 ) — Намесништво књажевског достојанства снројјоди суду као кривца сваког задругара који се самовољно дели. — По речима Утјешеновића иарод куне н проклиње оног који је деобу измислио и увео. — Све то није без разлога. јер слободна је деоба неприродна п несвојсгвена срп-скпм и славенским нојмовима, ношто се овом деобом имовина распада. II заиста баштина је сама но себи и ирироди својој недељива, јер је ово целина , која има меру своју. Овде треба пазнтн да се Физика и економнја не бркају, јер деоба у физицн н деоба у економији иије једно н исто. Када се баштина сплом закоиа а ио иачелима слободне деобе цена и дели, добијамо увек само делове и разломке , што се зове баштишшо разграњавање, а баштииа као целнпа иедел.ива је. Ова
1 | Види ■ 1>>/буииш сул. ВЈе а11ез[еп Г)С'пкт'П (К-г 1|о11т15с!1еи Зргдсће, кгЈЉсћ 1)с1епс1Ие1 \оп Рап1 Јорорћ Најагјк тк1 Кгап/. Ргад 184:).
-) Впди стара сраска аис.ча, Гласипк XX[У стр. 27^'. ..II у којех љубо селу, где се мајсторије обрстају, теро се -разроле, 3 воља -4 еинове, да остане један на својем иеету, а оетали да иоетупе у сокалнике." —
Впди повељу краља Дечанског у Моп Вегћ. од МЈкШп-а бр. 83