Branič
1ЈР0Ј 3 11 4:
да му вратн 40 д. ц. п како даље свсдоци : Витомнр, Согдан. Сретсн, Риста, Алекса. ."1>убомнр н Мијаило неједиако сведоче и свакп на евоју руку другче казује, — то се ове сведочбе лрсма наведеном као п ономе, што је туженн ноднетим документима доказивао, да је п неке од ових сведока на пступе као чпновник доставл.ао. па они па одговор узпматн, те тиме на спрам н>ег>> нерасноложени, — но самој садржинп њиовој не могу за. вредеће узетп, ово тим ирс, пгав ириеутни •еведеци Ко-"та п Живко тврде — § 229 крнв. иост. —. да тужени ту«[даоц-у нпјс у џеиове руке завлачио,, нитн што узео, п тако да ништа не стојп од оно ] *а, што је • тужпоц у тужби нротпв оптуженог шшео. Према наведеном, суд иалази, да овде иема доказа ни за постојањв 1 еамог дела, на зато се онтуженн за наведено дело по § 2с-0 а) крив. пост. пма иснод суђеља отпуститп и сваког илаћања по овом делу оелободити. IV За дело аод г) иротивзаконо лишење слободе, ао тужби реченог Ллчје. Нризнањем оптуженог, које се слаже и са осталим околностима овог дсла но 225 крпв. пост. доказана је кривица оптуженог. Од• бранп Оптуженог, као да је он ово чинио као власт због нереда, нема места, једно што се из поднетог реа>срата, на који се оптужени у цдбрану иозпва не вндп, да му је дата власт да може п уансити, већ само да доставп, ако би каквог елучаја казнимог бнло, и друго, што оптуженн пе подноси никакве доказе, да је у начелству било каквог решења о прптвору тужиочевом, пз кога би се видпло, да је нритвору било места, а и иначе се не подносе докази, да је тужиоц '• учинио какво казнимо дело. за које би се морао Гнретходио уапсити п што се нз дела утаје внди, да је нротив туженог нримљена тужба тужиочева у начелству пре овог догађаја на 8 дана, због чега је оптужеии био у изузећу и није требао протпв тужиоца сам што нредузимати као изузетан. У смнслу § 218 крнв. пост. одговорено је: 1) да постоји дело противзаконо лишење слободе, казнимо По 4? 123 крив. законика, одељка првог, 2) да је оитужени главнн крпвац и 3) да од олакшавнпх околности има две: прнзнање и добро владање — тач. 7 н 4 § 59 крив. зак. — а од отежавних да нема. Приватни тужиоц од тражења 800 дннара на нме накнаде за нанешену му срамоту, што је у аиси био, нма се одбитн, ноигго нема доказа да је тиме обезчашћен илн да је иретрнио какве материјалне штете. И