Branič

123,

'■уди, не само о иаипш ио.иачткнм одпоспма, већ и о стуињу нашега законодавства. Узрок ј* овоме, што се наши нравиици нису довољно трудили да страиом сзет.у прнказују наше законе и наше нравне устаиове. Странцн, ппсци, ма колпко добре воље имали да леио и тачно онишу натне правне установе не могу то увек постиКп, зато ште они не могу лако да схвате наше унутрашн.с нрнлмке, нити суштину наших закона. За то често и налазимо врло крупле погрешке у страних пнсаца, кад оии говоре о нашим законпма н о. нг.шем државном уређењу. А за то је опет нотребно да наши иравни иисци. кад год им је то могуће, сами саопштавају страним иравничким часонисима, каква су уређења у нас и какав сс прогрес на законодавном ио.т.у код нас остварује. Један од нашнх најодличннјих учитеља права г. Ђорђе Павловић почео је ве]1 од неколико година овај иосао. Има всћ више година како г. Павловић, у збиркама Француског друштва за уноредно законодавство (Ви!1е1т8 и Аипшаптб (1с 1а 8ос1е{е <1 ће§Ч81а1;1оп сошрагее) стално саопштава странпм нравннцпма законодавнп рад и наиредак у Србпјп, и у нојединим расиравама опнсује како ноједиие правне установе, тако и неке правне односе у Србији. Саоиштења г. Павловићева од врло велике су користи оним странцима који се питересују за Србнју п њено закоиодавство. Осим г. Павловнћа п г. Дим. Радовић као мпнистар правдз саопштио је у органу сиоменутог друштва, 1882 год. једну белешку о законодавству н нравннм установама у Србији, а иисац ових врста онет 18-6 год. саоиштио је једну белешку о нашој судској организацији. Ослањајући се ноглавито на све овс иубликације, г. Др. С. Мајер, проФесор кривичног права на универзнтету н проФесор на оријенталној акадсмпјп у Бечу; нзиео је иред немачке правнике један кратак нреглед казненог закоиодавства у Краљсвини Србији. Ио осим поменутих извора г. ]\1ајер се послужио ири изради ове раснраве и књнгом Др. Виктора Лајтмајера: о сриском кривичиом иоступку/) која је пзишла пре четири године. Свој рад наштампао је г. Мајер нај-' пре у Голпдамеровом архиву за кривично право, а по томе га је отштампао у засебну књнжицу. После једнога,- за Србс врло спмпатичпога погледа нацелокунно правно развнће у Србији, нисац у сиаменутој расирави. свој"ој проираћа уређење наших судова и њихову иадлежност за кривична дела.; Да би јасно представио немачким правннцима какви еудови поетоје

1 Х)г. Ујс1о1' 1,еита1ег: Бег ВегћЈаеће ^гаГргоеезз. Ји У«г§1еЈс!шп2 т11 Лег Ол1егге1сМкећсп Ј-ЧгафгосеззгоЛпап^ ип(1 <1ег 8(:1а1 'ргосез50Г (1иип8 (1е? Сеи.1зсћеи Кеки*. ЛУГеи |1§84.