Branič

1415

Б Р А Н И Ч

БРОЈ 5

на дело, тај се не може сматрати за завереника. Тако лице може одговарати за неко засебно кривично дело, гато је пропустио да заверу за коју је знао пријави власти. Да прегледамо одредбе нашега крив. законика о велеиздајн. У § 87 кр. зак. законодавац одређује: „Предузеће које иде на то: а) да владајући Краљ буде убијен, загворен или да се непријатељу у руке преда нлп за владу неспособнпм учини; б) да се закони ред наследства нлп устав збмаљски насплпо промени; или в) да се област српска пела или иека част исте са страном државом споји пли једна част од целога отргне, да се као издаја казни емрКу. Из овог законског текста изводи се, да иодмет овог кривичног дела може бити ма ко и ма чији поданпк, дакле да учинилац не мора бнти срнскп поданик. У нравној науци о овоме постоје разна мпнглења. Старији правнп писци заступали су мишлење, да велеиздају може учинити само поданик према својој земљп, а не н странац према туђој земљн; некп нравнпци међу којима су најзнатппји Фајербах и Абег тврде, да странац не може нн онда учппити велепздају нрема земљи, и ако се у времену извршења дела налазио на земљишту оне државе, на коју је његов напад управљен; други правни научари, а међу овпма Мптермајер и ХеФтер веле, да странац може учинити ово дело само тако, ако је у времену извршења дела бпо на земљишту нападнуте државе. Новији правници и новији законодавцн одступају са свпм од овог гледншта и ио њпма може свакп, дакле може и странац као и домородац бити подмет овог крив. дела, Но има једна особена врста велеиздаје, када се ово крив. дело може применптп само на домородца, а ннкако п на странца. Та особена врста пздаје налазп се и у нашем крпв. закону (§ 83 п 84). Тај случај постоји онда, кад Србпн страну државу наговара да рагује нротпву Србије, или кад се С; бпи у време рата нротпву Србије или њених савезника у непрпјатељекој војсци борн. У овим случајевима може само