Branič

БРОЈ О

Б X 3 А Н II Ч

1 бГу

коме је она и кућу направила, и да му је на име отп.гате ове куновне цене дала.20 д. ц.; али кад је заштитникМ. 31 Октобра 1885 г. на протоколу код суда изјавио, да је он тужитељици продао ндац, са кога се скинуће прибелешке тражи, и према томе тражио, да суд поднету од иродатог илаца тапију на нме њено као купца потврди, јер је сву продајну цену примио, онда је тужени истог дана тражио да суд за сигурност 6:4 днн. коју му суму по меннци дугује заштитник М. ставн ирибелешку на цело но М-овој тапији имање, са свима зградама на истоме постојећим, и да је по тапији, по којој је прибелешка тражена, означен и њезин купљени плац са куКом, на што је такође прибеле:::ка одобрена, на г:ошто је она купила спорни плац 1884 год. и на истоме доцније кућу подигла, а туженн Н. тражио је прибелешку 3 . Октобра 1885 год. на што није имао права, јер прибелешци нема места на туђем имању, то је она самим закљученим уговором о продаји и куиовини постала сопств.еником спорног плаца, па зато је тражила да се скине прибелешка са спорног плаца и куће на њему ностојеће. За доказ поднела је квиту М-ову којом се тврди продаја 1884 г. и да му је на име куповне цене дала 20 д. ц. 2. Да је тужени одговорио како тужитељкау основу иема права на тражење скинућа прибелешке са спорног плаца, кад н сама прнзнаје да је спорнн плац својина заштитника М-а а његовог дужника, н кад не доказује да је истн тапнјом, као јединим начпном за прибављање евојине некретних добара, прешао у њену својину; да ноднета квита, пз које се види, да је иродавцу М-у на нме куповне цене 20 д. ц. дала, није никакав по Форми доказ нити би се 1^оме могло доказивати право својине спорног плаца, кад бн је заштитник М. пред судом и прпзнао, а кад ово не стоји, онда прибелешка као заложно право на спорном плацу мора остати дотле, док се цео дуг, за сигурност кога је прибелешка н стављена, неиснлатн. 3. Да је тужитељка показала, да је тужени оног нетог дана ставио прибелешку када је продавац М. поднео тапију на потврђење од иродатог спорног плаца, и да је према овоме прибелешка туженог невредећа, јер чим је М. тапију суду на потврђење поднео. онда је самим тнм актом спорни плац прешао у својину тужитељкину; али за случај да прибелешка остане вредећа, да се она има прострети само на спорни плац а не и зграде на њему постојеће, пошто је тужитељка те зграде после закљученог уговора иродаје и куповине подигла. За доказ, да је тужитељка ностојеће зграде на сиорном илацу нодигла после закљученог уговора продаје и куиовине, позвала се на