Branič

I

('

БГОЈ 3

ЕЕСТРАД 16 МАРТА 1888.

ГОД 11

ЧАСОПИС 3А КРАВНЕ И ДРЖАВНЕ НАУКЕ СРГАН ШТЖЕ &А ЈЛВНИХ ПРЛВОЗДСТУСНИКЛ 7 СРБИЈ2 Нзлизч два пута месечно

0 ТРГОВАЧКИШ ПОСЛОВИША ПИШЕ ^ор^је 1?орФј е баг^јт, ироФ тргов- нрава (Наставак,) о. 0 иредузеИу иодвоза на суву и водк. (алинеја 2. т. 3. §. 14.) 0 овоме говорм ее нарочнто у трговачком законику, и то у одел.ку III. 0 одправљачима нли ексиедиторима, оило ио водн било ио суву §§. 62—68, п одељку IV. () возиоцу или кирш/нји , §§. 69—(4. Овде имамо само ово да кажемо: Преноена средства од велике су важности са гледишта трговачког н нидустријеког, јер без н>их роба и производи морали би се трошити на месту где су и нроизведени, а знатно би се умалила и измена љихова. која је главнн предмет трговпне. Истина, самим преносом не стварају се нове стварн, али се њиме обично иовећава вредност постојећих ствари, н са овог гледпшта економпчарп сматрају пренос за продуктнвно предузеће. Извесна роба, веле они, нема готово нпкакву цену на месту где је произведена, или што је има у изобиљу, или што није потребна, а кад се пренесе на место где је ређа и где се за њу осећа већа потреба. онда добија и већу вредност. Преносна сретства увећавала су пропзводњу п умножила и развијала одношаје између удаљених предела и народа, тако, да се данас може рећи, да су преносна сретства, нарочнто жељезнице, учнниле револуцију у трговачком свету, и да данас наиредак једне државе највећма зависн од уса.вршеннх путова и преносних срестава. Б ранил, год. п. 11