Branič

©РОЈ (

Б Р А Н И Ч

233

0 ТРГОВЛЧКИШ ПОСЛОВИМА ПИШЕ ^Бор^а ^)|Е. ^%ор1ј цроф. тргов. права (Наставак,) Е. 0 пословима, који се сматрају за трговачке према лицу које их предузима. Овде пма да се одреди природа обвеза једног трговца, а ово је потребно тим пре, што ово није у закону тачно одређено. У §. 16. устројства трговачког суда прописато је ово: ,, Трговачки суд судипе: 1. О свима иарницама односеЛима се на уговоре и иоравњања због трговине ИЗМвђу трговаца, занатлија и банкар 1 ,." У §. 17. стојп ово: „Закон сматра као трговачки иосао: 2. Сваки уговор или иоравњење лзглеђу трговца и трговца: осим ако се докаже, да уговор или иоравњење није због трговине учињено." Из самих овпх законских прописа видп се, да један трговац може предузимати и такве иослове, који се не тичу његове трговине, н којн нису трговачки за њега као што нису нп за сваког другог грађанина. Тако, трговци купују храну, ииКе или п друге ствари за своју личну и кућевиу потребу. Овде истина постојп обвеза једног трговца, али ова обвеза нпје трговачка, јер ове ствари није купио у цељи препродаје, већ за своју потребу, и онда је грађанска обвеза. Ово је изречно прописано у т. 2. §. 19. устројства. које гласи: .. Ј1е сссадају у надлежност трговачког суда: 2. Иарнице иодигнуте иротив трговца за исилату ране, ииИа, или ствари куиљених т његову куЛевну иотребу." Го је исто случај и са другим пословима који су чисто грађански, п које трговац може предузимати као п остали грађанп на пр, деоба наследства, поклон, продаја и куповина непокретноети ит.д.