Branič

БРОЈ 7

издате ван суда, немају вредности; а и да је иред судом издата не би имала вредности што је спорна вредност већа од оне која се сведоцпма доказује, зато тражи да се тужилац одбије од тражења накнаде. Према овоме првостепени суд нашао је : „Да тужилачка страна поднетим уговором о закупу брода сталаћског, а ни иначе није доказала, да јој је тужена страна уз брод дала под закуп и друм између Сталаћа и Крушевца, одакле доводисвоје право на тражену накнаду штете, нити је пак доказала, да се држава ма у коме па и у овоме случају обвезала на накнаду штете, дакле, није доказала збића на којима оснива своје ираво," — па зато на основу § 178 грађ. суд. пост. и § 98 истог закона и прееуди: да се тужилац одбије од овога тражења. А апелациони суд, по незадовољству тужилачке стране,. нађе: да је ова нресуда према основу тражења (накнада штете) а према § 7С0 грађ. зак. и тач. о § 304 грађ. г, ост. на закону основана. Касациони су г д по жалби тужиоца и расмотрењу акта, у своме III оделењу 13 Априла 1887 Бр. 1393 нађе: да пресуда апел. суда не одговара закону: „јер кад се нз српских ногина, поднетих од стране тужилачке, види, да је тужена страна одиста наредила грађење друма Сталаћ-Крушевац и нарочитим наредбама одбијала путнике од пролаза, услед чега је био обустављен свакн саобраћај на томе нуту до његове оправке, то је суд апелациони погрешио што тужиоца од тражења накнаде одбија, ношто је друм еаставнн део у закуп дане скеле, која се без њега не може употребити, па је зато држава као закуподавац у начелу одговорна накнадом за нрекинуту или пометену у т потребу закунног добра на основу §§ 554, 681 и 682 грађ. зак." — па зато нресуду апелац. суда понншти. Апелациони суд не ирими ове примедбе са ових противразлога: „Из закупног уговора брода сталаћског на Морави од 1 Новембра 1882 г. што га је ту т жилац ноднео за доказ у тужби, не види се, да се тужена држава обвезала, да ма какву г накнаду даје тужиоцу као закупцу брода еталаћског, ако би она пролазни друм до тога брода водећи оправљала; а кад тога нема онда тужилац у основу нема нрава на накнаду, јер из тога, што је држава по објави начелства крушевачког у званичним новинама предузела оправку друма од жељезничке станице сталаћске па до Крушевца, не може се извести, да је тужилац као закупац имао штете а још мање да може тражити да М У Ј е држава накнади; једно што је држава предузимајући оправку друма сасвим савеено радила: да се путовање преко тога друма олакша, а према томе и јачи саобраћај учини, што је свакојако корисно за тужноца као закунца реченога брода, а друго што је оправка реченога друма, како се из поменутих сриских новина види, чињена