Branič

240

Б Р А Н II Ч

БРОЈ (

она то није учинила, него је званичним наредбама обуставила у два маха саобраћај, те тиме створила могућност за штету закупца моста, тражио је, да суд осуди тужену државу, да му нлати у име накнаде штете за неупотребљавани мост за време од 17 Децембра 18 4 до 25 Јуна 18^5 год. 3600 динара и да му накнади плаћену таксу и ларкичне трошкове. Да јо држава израду овога пута наредила, поднела је тужилачка страна дотнчно решење министра Финансије и рентеље начелства окружног. А да тражена накнада није претерана, поднела је уверење ше®а станице ђуниеке којим се тврди, да је за време обустављеног саобраћаја дошло 47 и отпутовало 170 вагона натоварених у тој станици, а за утоваривање и истоваривање тпх вагона нужно је најмање -1000 кола, која би морала у два маха нреко моста прећп, зашто би закупац по тариФИ наплатио 2400 динара, осим за прелаз других кола, пешака а и за знатан прогон стоке, што је све на поменуту као даљу станицу одвраћено због забрањеног саобраћаја на путу Сталаћ-Крушевац; али ако се нађе, да је ова накнада претерана, тужилац је предложио, да се она вештачки оценп. На ову тужбу тужена страна одговорила је, да тужиоцу није дат нод закуп и гтут него само мост, и да држава, оправљајући нут, нпје ништа учинила да бн према тужноцу но закону за штету одговорна била. Даље, да се накнада штете може тражити само поводом крпвнце илн неизвршељем уговора, а тужилац не даје доказа да је тужена страна осуђнвана па да би му штету накнадити морала, нити се из уговора види, да је па ову накнаду штете обвезана. Како пак тужилац признаје, да је мост уногребљавао и да није било савршенога ирекида саобраћаја на друму, — кад би му се и мпмо уговора досудила тражена накнада штете, онда би он по томе истом основу и праву могао тражити од државе накнаду и за оправку друмова који воде пз Куршумлије, Краљева и Јошаннчке бање, јер и њима идући, путници морају пролазити н роба се мора преносити преко сталаћског моста. 11а кад држава нн за какве своје интересе није оправљала сталаћски пут, него је то ио дужности чинилаујавноме ннтересу а без обзира на закупце бродова — излази да тужилац нема ирава у основу на тражену накнаду. А кад тужилац ни количину штете не доказује, пошто тражн вештачку оцену, чему нема места по томе, што би вештачко казивање само на заклетви основано могло да важи, — оставља суду да цеии: могу ли се вештаци заклети на нешто, што ни тужилац не уме да одреди. Уверење шеФа ђуниске станице не вреди, јер су пшфови служитељи приватног друштва, па таке сведочбе, од приватног лица